Pročitaj mi članak

IZBORI U FRANCUSKOJ: Predsednički kandidati protiv nezavisnosti KiM

0

Aleksi Trud, geopolitikolog i profesor na univerzitetu u Versaju, za "Novosti". Mogući stanari Jelisejske palate: Priština izvor nestabilnosti.

ПАРИЗ
ОД СТАЛНОГ ДОПИСНИКА „НОВОСТИ“

Француска би, у догледно време, ако је судити по актуелној председничкој кампањи, могла и да поништи одлуку о признавању једнострано проглашене независности Косова!

Јужна српска покрајина је, ненадано, и то на велика врата, ушла у политичку дебату кандидата током тренутне кампање за новог председника Француске. Франсоа Фијон, Марин ле Пен и Жан-Лик Меланшон редом говоре о гажењу међународног права када је реч о Косову. Троје од петоро могућих станара Јелисејске палате тако је директно дало за право Србији, која се бори да очува део своје територије.

Све је почело од Крима и дебате да ли је ова територија легално припојена Русији, после чега је клупко у расправи, природно, почело да се одмотава.

– Приметно је да се последњих година много тога променило на овдашњој политичкој сцени када је реч о Србији. На Балкан се сада гледа другим очима. Далеко је више слободе у изражавању мишљења – каже, за „Новости“, геополитиколог и професор на Универзитету у Версају Алекси Труд.

Наш саговорник истиче да су разлози за то директни резултат промене односа међу светским силама.

– Сада живимо у мултиполарном свету. Прошло је време када се за све питала једна сила, САД. Ту су сад Русија, Кина, али не треба заборавити ни Бразил, Индију. А све ове земље су против независности Косова. Њихови ставови сада имају много више тежине. Самим тим, испољава се и слободније мишљење у Европи – тврди Труд.

Француски геополитиколог истиче да су у западној Европи схватили да не могу да окрећу леђа Србији уколико желе стабилан Балкан.

– Сада и на Западу одржавају изузетно добре односе са званичним Београдом. Знају да питање Косова не могу да реше без Србије. Схватили су да стабилност стиже из Београда, а да је, с друге стране, Приштина извор велике нестабилности. Политика коју је према Балкану водио Запад последњих петнаестак година доживела је потпуни неуспех. Дијалогом се решавају техничка питања да би се олакшао живот људи, али је, истовремено, све више оних који схватају да је, када је реч о суштини, Београд у праву – каже Алекси Труд.

Доста тога је, наглашава наш саговорник, променила и тренутна избегличка криза, па сада у западној Европи схватају одакле им прети директна опасност, а ко, истовремено, чува њихову личну сигурност.

Пример промена на француској политичкој сцени нарочито је видљив када је у питању Франсоа Фијон, јер је Марин ле Пен и раније имала овакве ставове. Фијон је, међутим, био премијер Француске баш у тренутку када је његова земља признала једнострано проглашену независност Косова, што јасно наглашава драстично мењање курса. Он је и први поменуо ово питање у тренутној јавној дебати.

– У време када је Француска признала Косово 2008. године, Фијон је био под директним утицајем Саркозија. Али, што је још важније, Француска је тада била под великим утицајем САД. Фијон је сада много ближи Русији. Ле Пенова и Меланшон такође – истиче Труд.

Занимљив је и његов став о томе да ли се може отићи толико далеко да Француска преиспита свој став о Косову.

– Много је примера у историји за релативно брзе промене међународних споразума и договора великих сила. Не би, зато, ништа било чудно да Француска, после свега, преиначи своју одлуку и повуче признавање једнострано проглашене независности Косова – закључује Труд.

ПОДРЖАВА ИХ ВИШЕ ОД ПОЛА ФРАНЦУСКЕ

Нарочито је значајно то што ово троје кандидата има укупно око 60 одсто подршке, према испитивањима јавног мњења.

– То показује која је истинска позиција Француске, која последњих деценија није била спољнополитички самостална. Напослетку, ко год да буде председник, па био то и Макрон, мораће то да има у виду и да води другачију, много независнију спољну политику – истиче Труд.

УСЛУГА БРИТАНЦИМА

Алекси Труд истиче још један аспект промене односа унутар ЕУ према Балкану.

– У ЕУ су англосаксонске идеје биле веома присутне, што је чињено као уступак Великој Британији, да би остала у ЕУ. Сада тога више нема – каже Труд.