Прочитај ми чланакСОКАР (Државна нафтна компанија Републике Азербејџан) заинтересована је за преузимање већинског пакета акција НИС-а (Нафтне индустрије Србије), чији је већински власник руска компанија Гаспромњефт, што би тренутно, чини се, био најбољи сценарио за Србију. Ипак, ову компанију годинама уназад прате контроверзе – од давања мита па све до умешаности у убиство новинарке.
СОКАР је азербејџанска нафтна компанија, како се наводи на њиховом званичном сајту, укључена у истраживање нафтних и плинских поља, производњу, прераду и транспорт нафте, плина и плинског кондензата, маркетинг нафте и петрохемијских производа на домаћем и међународном тржишту, те снабдевање природним плином индустрије и јавности у Азербејџану. Три производна сектора, једна рафинерија нафте и једно постројење за прераду плина, градилиште за производњу платформи за дубоке воде, два труста, једна институција и 23 подсектора корпоративни су субјекти СОКАР-а.
Додају и да ова компанија спроводи различите активности у Грузији, Турској, Румунији, Швајцарској, Немачкој, Украјини, Сингапуру и Нигерији, а Азербејџан и Русија имају добре дипломатске односе.
Иако би ово, чини се, било тренутно најбоље решење за Србију, СОКАР је компанија коју прате контроверзе.
Пре свега, често се доводи у везу са раширеном корупцијом у Азербејџану. Према истраживању које је спровео „Транспаренцy интернатионал“ 2011. године о антикорупцијским праксама 44 нафтне компаније, СОКАР је био на последњем месту.
Франк Швабе, посланик немачког Бундестага и члан Парламентарне скупштине Савета Европе, рекао је да види СОКАР као „централни управљачки инструмент за спољну политику ауторитарног председника Азербејџана“.
Како су писали немачки медији, СОКАР је „добро повезан“ са Немачком и игра важну улогу у лобирању и корупцији у вези са азербејџанском престоницом.
Влада Азербејџана је 1997. и 1998. године желела да приватизује ову нафтну компанију, а нешто више од деценије касније, 2009, откривен је још један скандал који јој се приписује. Наиме, тада су Фредерик Бурк, оснивач модне компаније „Доонеy & Боурке“ и Виктор Кожени, чешки економиста који је дипломирао на Харварду али наводно никада није пронађен у његовој бази, осуђени пред судом на Менхетну због давања мита некадашњем председнику Азербејџана, Хејдару Алијеву, његовом сину Илхаму Алијеву, тадашњем првом потпредседнику СОКАР-а и актуелном председнику Азербејџана, као и људима од утицаја у овој држави, наводећи их да „намештају“ приватизацију СОКАР-а у Буркову и Коженијеву корист.
Бурк је тада негирао да је знао за мито, док је Кожени признао кривицу, а према оптужници, укупан износ мита достигао је 11 милона долара.
Како је пре неколико година писао ОЦЦРП (Организед цриме анд цоруптион репортинг пројецт), СОКАР је 2013. године финансирао одлазак на конференцију у Бакуу за 10 америчких чланова Конгреса и 32 члана особља, на ком су говорници били три виша саветника тадашњег председника САД, Барака Обаме. Конгресменима и њиховом особљу СОКАР је финансирао путне трошкове и луксузне поклоне у вредности од више стотина хиљада америчких долара, а наводно је усмеравао 750.000 долара средстава прек непрофитних компанија са седиштем у САД да би прикрио порекло средстава. Учесници конференције касније су рекли да нису знали ко је финансирао путовање, а сам СОКАР је навео да ово „никада није била тајна“.
Неколико година касније, 2017, СОКАР је извршио незаконите уплате у износу од 28.000 евра Хришћанско-демократској унији Немачке, писали су немачки медији. Примањем донација, странка је прекршила Закон о политичким партијама, због корпоративне донације из земље која није чланица ЕУ. Овај случај довео је до вишегодишњег правног спора са администрацијом Бундестага.
Контроверзама овде није крај, те је СОКАР такође учествовао у коруптивним радњама које су довеле до убиства малтешке истраживачке новинарке Дафне Каруане Галиције у октобру 2017. године, писали су тада малтешки медији, а малтешки директор ове компаније, Јорген Фенеч, тада је приведен као један од главних осумњичених за убиство и још увек чека суђење.
Према писању немачких медија, 2020. године СОКАР је био критикован због тога што је јавно учествовао у ратној пропаганди против Јерменије у име азербејџанског режима током 44-дневног рату Нагорно-Карабаху између ове две државе.
У априлу 2021. године, пише ОЦЦРП, швајцарски суд је одбацио тужбу СОКАР-а у којој је азербејџанска државна компанија тражила да спречи откривање банковних информација летонској полицији. Летонија, наиме, истражује сумњиве уплате од око 28 милиона евра лажних компанија које контролише Азербејџан, повезане са споразумом између малтешке владе и СОКАР-а. Споразум је постао јаван током истраживања убијене новинарке Дафне Каруане Галиције. Власти Летоније успеле су да натерају швајцарске банке да објаве банкарске информације о СОКАР-у у вези са истрагом међународног скандала прања новца.
— СРБИН инфо (@srbininfo) April 12, 2022
