Прочитај ми чланакПоследњих пар дана на српским медијима се доста прича о америчким изборима. Александар Павић и Срђа Трифковић су једини који треба да коментаришу ове изборе јер ми се чини да други или намерно или несвесно шире дезинформације или полудезинформације. Сами изборни закони, и победа или пораз у оба дома су једна ствар, а политичка реалност је сасвим другачија.
Избори за Доњи дом или ‘’Хаус’’ су сваке две године, а за Сенат су сваких шест година. У сваком изборном циклусу отприлике трећина сенатора излази на изборе. Проблем ових избора, за републиканце у Сенату је, што бране 21 место, а демократе само 14. Од ових 35 места већина је ‘’сигурна’’ јер су скоро све држава подељене на плаве и црвене, то јест, на демократе и републиканце. Занимљиви избори ће бити у Џорџији, Аризони, Пенсилванији, а изненађења се могу догодити у Невади и Њу Хемширу. Ако поново не буде крађе могу се догодити још пар изненађења, с обзиром да су на ванредним изборима у Вирџинији на свим нивоима добили републиканци, иако је Вирџинија екстремно либерална држава – бар источна Вирџинија у којој се налази највише гласача. Кад кажем крађа мислим на предизборна гласања. која су по мом мишљењу много тежа за контролисање. У Северној Каролини је већ гласало преко милион бирача.
Зоран Ивковић
Што се тиче самих избора нико не спомиње изборе за гувернере и локалне изборе. Бирају се Горњи и Доњи дом сваке државе, као и локалне судије, судије Врховног суда, тужиоци и шерифи. Мислим да су они врло битни јер утичу више на људе него национални избори – друштво се првенствено лечи из локала. Као што гувернер Де Сантис показао на Флориди стил живота не диктира Вашингтон. Ако више републиканаца добије места гувернера, и народ види да им се враћа слобода, за две године ће имати више шансе да уништи ‘’мочвару’’ Вашингтона.
Е, сада о реалности.
Гледајући наше медије човек би помислио да ако републиканци добију све ће се средити: стаће рат у Украјини, Шиптари ће се смирити, а Европа и Америка ће да процветају. Нажалост, није баш тако. Пошто Доњи дом има 435 места, уколико желе већину републиканци морају да освоје 218 места. Истовремено, за предност у Сенату потребно је да не изгубе Пенсилванију и Аризону, а да добију тренутно демократске представнике у Невади, Џорџији и Њу Хемширу. Али по мени ни то није довољно, већ је неопходно да републиканци добију око 235 места у Доњем дому. Не би ме изненадило да добију и више ако све буде регуларно.
Зашто 235, а не 218 места?
Па, проблем је у томе што се не зна колико су од њих прави Трамповци, а колико њих су ‘’спавачи’’, који ће у вези судбоносна питања за свет гласати у корист ‘’Дубоке државе’’. Сличан случај је и са Сенатом. И да добију 53 сенатора републиканци знају да имају три сенатора који 100 посто припадају тој Вашингтонској мочвари. Значи, гласаће са демократама. То су Мич МекКанл, Линдзи Грем и Мит Ромни. А можда има још спавача у Сенату. Трамп је мислио да може са њима да направи неки договор али су му увек подметали ногу око најважнијих питања. Ако у тим важним питањима опет буде било 50:50 одлуку ће доносити потпредседница (демократа) Камала Харис.
Видим да онај из Смедерева (нећу име да му помињем) иде и цитира Мич МекКанла. Нико од саговорника нема одговор. Ваљда зато што вешто избегава Павића. Мич МекКанл је тренутно главни републиканац у Сенату. Један од највећих Трампових непријатеља. Ако буде поново изабран то значи да Сенат још увек држи Дубока држава. Зато тај, ПВО Смедеревац са одликовањима, у ствари не ради за Американце већ представља исте људе које представљају горе наведени “спавачи“.
Чак и да “спавачи“ гласају са осталим републиканцима Бајден је још увек председник. Ако мислимо да међународно право више не постоје будите сигурни да је право у Америци одавно ишчезло. Банда која стоји иза Бајдена ће направити општи хаос у првим данима после избора јер ће имати још два месеца пре губитка позиција у случају пораза који је неминован.
Трамп је током свог мандата правио много грешака. Он је човек бизнисмен. Није много ни елоквентан. На најважнија места је стављао најгоре али то је дуга прича. После их је отпуштао али многи су остали. Најзанимљивији су Помпејо и двоје судија Врховног суда. Јавно изјављују да су језуити али то у Америци више не преставља минус. Први велики удар у вези избора је у ствари одрадио Врховни суд кад је преокренуо Роу против Вејда. То је закон који је одузео право државама да забране абортус. Питање абортуса уопште није битно за ову тему. Питање је зашто се Врховни суд, у коме би требало да буде 6 републиканаца и три демократе, одлучио да то баш уради сад у изборној години. Кад су укинули тај закон многи либерали, који су променили или размишљали о промени странке, вратили су се демократама. Један од ових сенатора, које сам поменуо, Линдзи Грем, је пре пар месеци предложио да се гласа о Закону за укидање абортуса после 12 недеља, знајући да нема довољно гласова у Доњем дому. Да је хтео да закон евентуално прође сачекао би да републиканци преузму Доњи дом. И онда не би ништа значило јер свака држава може опет да бира своје законе што се тиче ове теме. Значи, директно је ишао на још већи губитак подршке сопственој странци. Иако је из Јужне Каролине он на следећим изборима за сенатора неће проћи.
И да закључим, У последња три изборна циклуса анкете на свим нивоима су увек давале између три до пет посто више гласова демократама него што се касније испоставило. Ако су анкете опет нетачне може доћи до још веће победе републиканаца. Али колико ће то утицати на светске прилике видећемо то тек од јануара 2023 године.
