„Морамо најзад да схватимо ко се стварно налази иза ратова и атентата „под лажном заставом“, а у име демократије, у име тржишта, у име лажних „људских права“ ! Откријмо ко се то само служи фанатичним исламизмом, или неким „Шарлијем“: западно-амерички глобалисти и империјалисти.“ рекао је у интервју за СРБИН.ИНФО поводом напада на редакцију „Шарли Ебдо“ француски историчар и геополитичар ИВ БАТАЈ.

Шта стоји иза терористичког напада на редакцију часописа „Шарли Ебдо“?

Прво, за овај догађај су сви чули. Уз крике „Алаху Акбар !“, 7. јануара у Паризу неколико њих отворило је ватру на редакцију сатиричног листа „Шарли Ебдо“ и убили главне уреднике и два полицајца задужених за безбедност.

Ово крвопролиће направило је огромну буку, јер је тај часопис, који је био познат по својим карикатурама, представљао у ствари симбол владајуће либерално-либертаријанске идеологије у наставку шездесетосмашке депресивне, циничне и изгубљене генерације.

Треба знати да је „Шарли Ебдо“ био један веома прљави циник који је нападао и исмевао све што је било право, усправно или, било коме свето. И, као што то у животу бива, по неком чудном иманентном правилу, уредници овог праљавог листа који су вукли по блату све што је било часно, завршили су своју каријеру као сардине у конзерви.

Али, у ствари, треба знати, они су послужили као топовско месо америчке ЦИЕ! На жалост, ови људи ништа нису поштовали, и не би данас поштовали чак ни те који их оплакују носећи паролу „Ја сам Шарли“.

Шта би ту могао да буде напад под тзв. „лажном заставом“?

Овај догађај, о коме се у почетку није много говорило, као ни о 11.септембру у Њујорку, нагло је хипермедијатизован, на све могуће начине експлоатисан и раширен у информације свих земаља. Тако је овај први атентат на часопис, будући да их је било више (следио је атентат на једну полицајку, као и крвопролиће са таоцима, уз укупно 20 мртвих у року од три дана) као главни таргет имао новинаре, а требало је , у ствари да одигра улогу јаког окидача солидарисања читаве новинарске касте.

Све ово указује на то да је мета пажљиво бирана, али не само због тога што је овај недељник недавно био објавио карикатуре Мухамеда. Овај догађај треба сместити у контекст обојен удвострученом тензијим на линији Исток-Запад.

Треба га сместити у контекст тензије коју су изазвале америчке и западне санкције према Русији због украјинског рата с једне стране, а са друге, због одлуке француске владе да призна права палестинској држави и чак и улазак палестинског питања у тзв.међународни суд правде, што је до сада било незамисливо.

Такође, знамо да је генерални директор француске нафтне компаније Тотала погинуо (у ствари, убијен) пре два месеца у Москви, када је његов авион у ноћном полетању са аеродрома Внуково, ударио у једну машину за чишћење снега. Наравно, добро обавештени кругови знају да то није био случајни удес, иако га је, највероватније, ЦИА извела на руској територији.

Директор Тотала, Кристоф де Маржери починио је „дуплу грешку“ настављајући сарадњу са руским енергетским фирмама упркос санкцијама, али, његов највећи „злочин“ било је његово залагање да се у финансијским трансакцијама напусти долар !

Што се палестинског питања тиче, оно је довело до отворених претњи Француској од стране израелских гласноговорника. Дипломата Фреди Ејтан (Freddy Eytan) чији је отац био познати службеник Мосада, отворено је изјавио 6.јануара ове године: „Ако хоћемо да решимо израелско-палестински сукоб, морамо да дисквалификујемо Француску (…)“. Наравно, није непознато како Израелци желе да реше израелско-палестински сукоб.

А најбољи начин да се Француска „дисквалификује“ јесте управо серија атентата који гађају или арапско-муслиманску популацију (јер је ових људи, са или без француског држављанства, отприлике 7 милиона у Француској), или , с друге стране, јеврејску популацију (која је доста утицајна у Француској). Ови атентати би, уз употребу пре свега исламиста, били подлога која би тражила ционистичку или неку другу освету.

Сами Французи притом, у сендвичу таоца у таквим атентатима, били би посебно оптужени од једних (а то већ неко време и јесу) да фаворизују „исламофобију“, а од других да фаворизују „јудеофобију“ (антисемитизам).

ОВО БИ ПОАРО ОДМАХ ВИДЕО

Иако немам доказе, непогрешивом интуицијом осећам да је девојка, тзв. „помагачица терориста“ лажан лик са лажним именом Бумедијен које јој је дато да би сензибилизовало Французе који су живели у Алжиру и који се сећају Бумедијена. Та девојка је највероватније била агент неке од страних служби који је послужио да се дигне још већа прашина око атентата. Она је, после догађаја , као случајно без трага нестала и тврди се да је преко Турске побегла у Сирију, али је највероватније да се она налази у некој англоамеричкој сфери са новим, односно својим правим именом. То је мистерија из истог регистра као и три личне карте терориста које су , тобоже, „заборављене у напуштеним колима “ пре  атентата. У ствари, све је унапред режирано, како би нека имена била одмах позната.

Ту је главна замка за Французе који нису ни у једном ни у другом лобију. Та замка је посебно важна и због надолазећих председничких избора у Француској 2017. године на којима представница Националног Фронта , Марин Ле Пен, према истраживањима, већ заузима победничко место.

Све ово што се сада догодило, урачунајући ту и демонстрације после крвопролића – представља, на жалост, само генералну пробу онога што треба да буде „изведено“ у току саме изборне кампање 2017. године ! Један од циљева јесте управо уништење Националног фронта Француске, али и свега што би , од јаких страних лобија, ослободило Француску.

Оба ова елемента (и исламофобија и јудеофобија) важна су да би се разумеле операције које су починили „фанатици Ал-Каиде“, који, наравно, нису реаговали самостално у овој причи. Западне тајне службе, а пре свега ЦИА и Мосад, одавно манипулишу и појединце и групе које је могуће употребити у тзв. „false flag“ операцијама, односно операцијама „под лажном заставом“.

Да ли су новинари „Шарли Ебдо“ провоцирали публику ? Шта је била сврха овог листа ?

Политичка оптика пост-шездесетосмашке генерације у Француској данас је равна нули. Многи људи те генерације изгубили су све идеале и сместили су се у модерне и информацијске професије и послове, као и у домен онога што називамо „образовање“. Међутим, већина њих су постали екстремни неолиберали, цинични, истрошени и без икаквог морала.

Ти „модернисти“ су често бивши левичари који су се одлично уклопили у англосаксонско меркантилно друштво и покрили се различитим нејасним идејама о „људским правима“, о „заштити мањина“, о „заштити хомосексуалаца“ и слично…

Бивше идеје левице они су заменили монденским друштвеним темама које скидају и папагајски преузимају из англосаксонских часописа и ревија. Зато уопште не чуди што такви интелектуално модификовани организми бенаво и некритички следе агитаторе као што су Кушнер, или Бернар Анри Леви којима је управо потребно оболело и болесно француско друштво да би у њему лично напредовали.

Јер, ако би француско друштво било здраво и суверено, такве особе биле би постављене тамо где им је право место и не би имале никакав утицај. Зато је јасно да су они спремни на све како би спречили подизање Француске са дна хаоса у коме се она данас налази.

Зашто по вама постоје дупли стандарди када су у питању жртве часописа „Шарли Ебдо“ наспрам жртава исламског насиља у Сирији и Либији, или новинара-жртава у току кампање Нато бомбардовања СРЈ ? Сноси ли за то одговорност и француска држава која је финансирала исламисте у Сирији ?

Рекао сам да је немогуће разумети француску спољну политику у последњих неколико година (посебно у годинама: Саркози-Оланд) ако се не узме у обзир и прећути утицај страних лобија. Два најзначајнија лобија у Француској су : ционистички и амерички лоби. Председник Оланд представља у Француској само један надувани балон на коме, ударајући га и бушећи га, вежбају Обама и Нетањаху.

Ове две групације лобиста делују најчешће у синергији, а имају јака упоришта у штампи, публикацијама и политици. Један број Саркозијевих и Оландових министара били су припадници French American Foundation (FAF), тј.једне организације која унапред бира политичаре и осигурава њихову промоцију. То је , наравно, мешање у унутрашње ствари Француске, као што то чини и тзв. „Представљајући савет јеврејских институција Француске“ (CRIF) који сваке године захтева рапорт од већине чланова француске владе, терајући их да одговарају на питања и на захтеве постављене у току једне редовне годишње вечере.

Овај Савет многи сматрају гласом званичног Израела у Француској, тако да у Француској нису ни потребне све те силне невладине организације као у другим земљама. То су само најважнији организми утицања на власт, али постоје и многи други. Ови лобији постављају своје пријатеље у министарства, посебно у министарство спољних послова, у министарство унутрашњих послова, у министарство одбране и финансија.

Француска политика, дакле, у потпуности зависи од тежине ових лобија. И арапско-исламски свет је такође покушао да развије своје лобије, али његов утицај није ни приближно онај који имају амерички и ционистички лоби. Једини значајнији утицај исламски свет има преко финансијског сектора Емирата и других „нафтних монархија“, али за њих знамо да су оне под англосаксонском контролом. Од њих зависи продаја и куповина оружја. Јасно је дакле, да у оваквом систему нема никаквве независне или суверене политике француске државе!

Рат против Гадафијеве Француске био је у почетку лична ствар Саркозија који је просто желео да елиминише онога (сведока) који је био толико наиван да му поверује на реч о пријатељству и да му да новац за изборну кампању. Ово је уједно одговарало и Голдман Сачу (Goldman Sachs) који је дуговао велики новац либијском вођи (либијском „раису“).

Гадафи је сметао западним финансијским институцијама и зато јер је желео да створи афричке независне институције, као и афричку независну монету. С друге стране, Енглези су хтели да се освете Гадафију јер је свргнуо њиховог манекена, краља Идриса у време док су они имали базе у Либији. Због свега овога Гадафи је ликвидиран.

Међутим, видимо да су сви ти људи који се ,тобоже, боре против „исламске опасности“, помагали и наоружавали најгоре исламисте. Они су то радили не само у Либији, него и у Авганистану, у бившој Југославији, у Сирији и сада у Ираку. Радили су то и на Кавказу и у кинеској покрајини Ксинкијанг.

Дакле, тзв.“арапска политика Француске“, како ју је некада звао генерал Де Гол, није уопште схватљива ако се заобиђе гушење француске политике и институција од стране израелских агената утицаја. Као што је то био Бернар Кушнер под Саркозијем, тако је и Оландов министар спољних послова Лорен Фабијус интимно повезан са ционистичким ентитетом.

Ови атентати шире слику о Муслиманима као о убицама и „Вахабитима“. Коме одговара та врста исламофобије ?

Муслимани који се жале на „исламофобију“, не схватају да је она , као и „јудеофобија“ (антисемитизам), истовремено и осуђивана, али и подстицана.

Атентате у Француској чине најчешће особе које су ишле или су слате да се боре против (као у Сирији), најчешће лаичких режима. Те су се особе у Француску вратиле са оружјем.

На тај начин француска власт у ствари је подстицала управо онај тероризам који је , кобајаги, осуђивала.

То управо раде и Американци, али увек код других, увек на туђим територијама…

Француска признаје Палестину, не жели санкције Русији, да ли су атентати повезани са овим чињеницама? Да ли се може рећи да су недавни догађаји у ствари „француски 11.септембар“ ?

Одговор на ваше питање је ДА. Удар 7. јануара и наредних дана јесте управо француски 11.септембар. Иако је овде било мање жртава, одјек овог крвопролића је, из разлога које сам навео, потпуно исти. Гађана је медијска најјача ширећа мета, као и сва штампа снобовског подсмевања.

Да су напали озбиљнији лист „Монд“, то би из психолошких и социолошких разлога имало много мање ефекта. Али „Шарли Ебдо“ је био главни орган владајуће идеологије и главни тројански коњ! Немогуће је замислити неку „газету предграђа“ на месту „Шарлија“ као мете, јер је била потребна управо ова позната новинарска мета париских и лажно космополитских снобова !

На унутрашњем плану таква спирала провокација и немира, повећаће тензије међу самим Французима, као и међу имиграцијом. За ово ће сигурно бити нападан и окривљаван Национални Фронт Француске, иако он не сноси никакву одговорност за оно што се десило. Све француске власти, и леве и десне, после генерала Де Гола одговорне су за инсталацију јевтине радне снаге милиона исламских имиграната, односно за једну потпуно неодговорну политику коју је Национални Фронт у Француској увек осуђивао.

Треба такође знати да америчка амбасада већ годинама ради на политичком инструментализовању француских предграђа у којима су управо ови имигранти као и њихова потоња генерација, најбројнији. Француске власти нису ништа учиниле да све ово спрече.

Сада ћемо слушати како се пригодна „антирасистичка реторика“ појачава, а она ће, наравно, бити прво управљена против Националног Фронта Француске, заобилазећи све оне који су највише допринели да се тај расизам развија. А то су највише ционистички кругови.

Друго, Оланд нема никакву шансу да буде поново изабран 2017. године, али бивши председник Саркози, звани „Американац“, упркос свим својим аферама, покушава да се врати у власт. Али, на председничко место посебно покушава да се пласира тренутни премијер Француске Мануел Валс који за себе тврди да је „преко своје супруге доживотно везан за Израел“.

Једина препрека свим тим њиховим плановима везивања за Америку јесте Марин Ле Пен која је добила огромну политичку подршку и унутар Француске, али и споља, посебно од Владимира Путина. Зато је направљена читава стратегија која би требало да јој препречи пут и да је онемогући да победи на изборима 2017. године!

Понављам, дакле, ови атентати који су почели првим ударом на „Шарли Ебдо“, носе снажан печат психо-политичких акција тајних служби. Циљајући „свето писмо“ пост-шездесетосмашке либералне и либертаријанске парадне генерације данас богато утовљене у Паризу, атентаори су изабрали најбољу мету, и треба признати да су аутори ове манипулације успели. Као и „Пуси Рајот“ у Москви, као или „Фемен“ у Кијеву, и „Шарли“ је такође био референца дебилних кадрова дегенерисане Француске која клечи пред страним притисцима и која пљује по самој себи .

То што пљује по себи самој још и да се разуме , али она пљује и по онима који су другачији о ње, по Србима, Русима, слободним Французима и по свему ономе што је данас у Француској усправно, што је здраво и што је истински свето! Ово се не може опростити.

Као у причи о 11.септембру, јучерашњи лудаци Ал-Каиде, или данашњи лудаци исламске државе, не треба да нас заварају. Иза ових марионета којима се само служе англоамеричке и сличне здружене тајне службе, иза њихових упослених извршилаца који су увек корисни идиоти, били они „борци за слободу“, или „терористи ужаса“, стоје управо они који желе да срозају и понизе Француску, Србију и читаву Европу. Они који ове земље желе да удаве у светској влади секташа и лихвара. Наравно, да зато желе уништење и оних држава које им се данас опиру, као што је то Русија.

Не смемо да се преваримо по питању дијагностике ко нам је непријатељ. Не јуришајмо на муслимане као бик кога матадор намамљује драперјом, него научимо да откријемо ко је пријатељ, а ко непријатељ. Морамо најзад да схватимо ко се стварно налази иза ратова и атентата „под лажном заставом“, а у име демократије, у име тржишта, у име лажних „људских права“ !

Откријмо ко се то само служи фанатичним исламизмом, или неким „Шарлијем“: западно-амерички глобалисти и империјалисти. Зато данас морам да кажем: Не, ја нисам Шарли, мноме нико не може да се служи !

Као Француз који се бори за правду, могу да кажем нешто друго:

Ја сам Милица Ракић !

(Србин.инфо, Теша Тешановић)

Ознаке: вехабије, ИВ Батај, Француска, Фронт натионал, Шарли Ебдо