Истраживање Холокауста: Како су Пољаци помагали Немцима

08:40 09.05.2023.

Нова студија „Ноћ без краја“ доказује улогу локалног нејеврејског становништва у спровођењу тзв. немачког коначног решења у источној Европи

У Пољској је улога нејевреја у спасавању Јевреја заправо била морална представа – пристојни, принципијелни хришћани спасавају слабе, збуњене Јевреје, и понекад због тога смртно страдају од Немаца.

Реч је о заблуди и погрешном представљању историје јер је мало Пољака било спремно да помогне Јеврејима, а чести су и примери учешћа у њиховом прогону и убијању, тврде аутори књиге „Ноћ без краја: Судбина Јевреја у Немачкој окупираној Пољској“.

Историчар Јан Грабовски и директорка пољског центра за истраживање Холокауста у Варшави Барбара Енгелкинг разбијају пољске митове о Јеврејима као пасивним жртвама и о Пољацима као спасиоцима, пише јеврејски часопис „Таблет“.

Најзанимљивије студије у овом делу, које представља револуцију у историографији Холокауста, уместо на немачку политику према Јеврејима или на нацистичке механизме убиства, фокусира се на саучесништво локалног нејеврејског становништва у немачким злочинима.

С тим у вези треба поменути пољски закон из 2018. који прописује и до три године затвора за Пољаке и странце који тврде да је „пољска нација или Република Пољска одговорна или суодговорна за нацистичке злочине које је починио Трећи рајх“.

По ауторима књиге, општеприхваћен наратив да су Јевреји одлазили прећутно у смрт ослобађа Пољаке од њиховог пропуста да се умешају. Као и другде у Европи, локални нејевреји су измислили те приче да би уклонили своју одговорност из историје.

Многи су касније тврдили да нису знали шта су Немци чинили Јеврејима иако су они те радње спроводили јавно. Или су, правдајући се, тврдили да су Немци увек убијали оне који су помагали Јеврејима, што се пак демантује у књизи – неки су само плаћали новчане казне.

Геноцидни циљеви Немаца били би немогући без сарадње Пољака

Аутори истичу и да су управо те немачке одмазде према помагачима навеле Пољаке да превентивно убијају Јевреје које су скривали – било сопственим рукама или предајући их.

Немачки терор је ослободио мрачне силе у пољским и украјинским друштвима. Док су Немци уништавали пољску нацију, многи Пољаци су искористили напад на Јевреје да би се обогатили, промовисали националистичку и антисемитску политику или да би преживели на рачун јеврејских пријатеља и комшија.

„Ноћ без краја“ показује да су геноцидни циљеви Немаца били немогући без сарадње Пољака, нпр. пољски суседи су лакше могли да идентификују Јевреје.

Пољаци су изабрали да убијају Јевреје, тврде аутори, те наводе пример из округа Нови Тарг где су пољски сеоски стражари, а не Немци, претраживали шуме у потрази за Јеврејима. У округу Луков Пољаци су издали Јевреје за врећу шећера. У есејима се помињу и Пољаци који су силовали Јеврејке.

„Велики делови пољског становништва учествовали су у ликвидацијама и касније, између 1942. и 1945. године, допринели су директно или индиректно смрти хиљада Јевреја који су тражили уточиште међу њима“, истакли су Грабовски и Енгелкингова, те додали и да је послератни период често био смртоносан, нпр. Лонека Линденбергера и Лудвика Херца из Новог Тарга спасио је Оскар Шиндлер а Пољаци су их убили 1946.

„Ноћ без краја“ значајан је допринос у очувању сећања на Холокауст, посебно у времену прекрајања историје, односно негирања или умањивања ратних злочина из Другог светског рата, који доказује да је одговорност за страхотна убиства била шира, а морални понор Европе дубљи, закључује „Таблет“.