Прочитај ми чланакРадикално различито доживљавање пандемије ковида 19 створило је токсичне географске, генерацијске и друштвене поделе широм Европе.
То би могло да одреди политику континента у годинама пред нама, показује истраживање Европског већа за међународне односе са седиштем у Лондону.
AP Photo
Истраживање се темељи на испитивању јавног мњења у 12 држава Европске уније и показује причу о „две пандемије и две Европе“, што је имало различите учинке на регије, различите узрасте и појединце у тим државама, преноси Гардијан.
„Европа је данас континент различитих искустава: појавиле су се велике поделе које би могле бити једнако озбиљне као финансијска криза у еврозони и мигрантска криза 2015“, рекао је Марк Леонард, коаутор истраживања.
Иако је 54% Европљана у анкети рекло како нису озбиљно погођени пандемијом, ова бројка на неки начин прикрива велике разлике, при чему је већина у јужној Европи рекла како су се суочили с великим изазовима, док су се грађани у северној и западној Европи већином осећали као „посматрачи“.
Укупно 72% испитаника у Данској, њих 65% у Немачкој, 64% у Француској и 63% у Холандији рекло је како се током пандемије коронавируса они, њихове породице и пријатељи нису сусрели с тежом болешћу и да им пандемија није узроковала озбиљније проблеме у последњих 18 месеци.
Међутим, те бројке драстично се разликују у земљама источне и јужне Европе гдје је већина испитаних у Мађарској (65%), Шпанији (64%), Португалу (61%), Пољској (61%), Бугарској (59%) и Италији (51%) рекла супротно.
Истраживање је такође открило велики генерацијски јаз код утицаја пандемије па је скоро две трећине (64%) испитаника старијих од 60 година рекло како нису лично осетили последице пандемије, у поређењу са 43% млађих од 30 година. Али било је и изузетака: већина млађих од 30 година у Француској и Данској рекла је како нису патили због пандемије, док је већина старијих од 60 година у четири источне и јужне земље – Шпанији, Португалу, Мађарској и Пољској, рекла како су они осетили значајније последице.
Али, ово испитивање у 12 земаља открило је велики генерацијски јаз и истраживање показује како управо то представља „једну од најдраматичнијих подела“, рекао је коаутор истраживања Иван Крастев који је додао како, иако су се владе широм Европе с правом фокусирале на спасавање живота најстаријих, то има цену.
„Време је да се владе фокусирају на проблеме младих. Читава једна генерација осећа да је њихова будућност жртвована за добробит њихових родитеља, бака и дедова“, рекао је Крастев.
Тај осећај је допринео расту цинизма младих према одлукама и мерама које владе уводе, показује истраживање према којем је чак 43% млађих од 30 година изјавило како су скептични према мотивима влада.
Око 20% испитаника млађих од 30 година рекло је како су локдауни који су уведени због коронавируса „само изговор за контролисање грађана“, док 23% сматра како је све то урађено како би они имали осећај да владе држе све под контролом.
С друге стране, 71% старијих од 60 година верује како је циљ локдауна био зауставити ширење вируса.
Истраживање је показало и да 64% испитаника у ових 12 земаља верује да су владе повлачиле те потезе како би заштитиле грађане, док 19% испитаних сумња у владине одлуке и сматра да им је циљ био да прикрију немоћ и неспособност. Око 17% их сматра да је главни циљ влада био да повећају контролу над животима становника.
Истраживања показала шта грађани мисле
Владама су најмање веровали испитаници у Пољској (38%), Бугарској (50%) и Француској (56%), а у Француској је 24% испитаника (који иначе подржавају десницу) уверено да је циљ владине стратегије за борбу против коронавируса био контролисање грађана. Подаци су открили и велику поделу међу онима који су пандемију доживјели као здравствену кризу (од којих је већина имала поверења у владине одлуке) и онима који су све доживели као економску катастрофу (од којих је већина била сумњичава према одлукама владе).
Истраживање је такође показало како је само 22% Европљана рекло да су се осећали „слободнима“ да живе онако како су хтели током пандемије, док их је 64% рекло да су се осећали слободнима пре него што је пандемија погодила Европу у марту 2020.
Оних који се нису осећали слободнима било је знатно више међу грађанима који су претрпели економске, а не здравствене последице. Највише таквих испитаника било је у највећој европској економији, Немачкој, где је 49% испитаника изјавило да се више не осећају слободнима у свом свакодневном животу.
Аутори истраживања напомињу како је испитивање спроведено на репрезентативном узорку од више од 1000 испитаника, открило велике разлике и друштвене напетости између и унутар чланица ЕУ и да би требало подстакнути владе да озбиљно размисле о одлукама које доносе о здравству, економији и грађанским слободама.
Показало је и „велику поделу између оних који су у пандемији доживели личне трауме и оних који нису, оних који подржавају дуготрајне рестрикције и оних који мисле да се у потпуности требају вратити грађанске слободе, као и међу онима који верују мотивима својих влада и оних који не верују“, рекао је Леонард.
Начини на које је пандемија утицала на људе створили су „различите перспективе у многим земљама, а узроковали су и то да се те перспективе у државама чланицама на северу и западу увелико разликују од оних на југу и истоку, закључују аутори.
„Подјеле око јавног здравства, економских жртава и идеје слободе могле би се показати дуготрајнима, али најдраматичнија би могла да буде подела међу генерацијама. Те поделе, када избију у јавност, могле би у Европи да створе ново политичко доба, закључују аутори студије, преноси Гардијан.
