Pročitaj mi članakDanas se u SAD održavaju međuizbori u kojima će se direktno suočiti Demokrate, stranka aktuelnog predsednika Džozefa Bajdena i Republikanci, stranka čiji je član njegov prethodnik Donald Tramp.
Иако се не ради о општим изборима – амерички бирачи одлучују о односу снага у америчком Конгресу и гувернерима држава – ови избори значајни су из неколико разлога. Пре свега осликаће политичку ситуацију уочи надолазећих председничких избора 2024. године, али и због тога што би у случају победе Републиканаца САД могле да очекују велике промене.
Пре свега, такав исход могао би да убрза повратак Трампа на председничку функцију. Бивши председник је наговестио да намерава да се поново кандидује и могао би да искористи ово „полувреме“ као своју одскочну даску. Претпоставља се да ће ако Републиканци прођу добро, Трамп преузети све заслуге и објавити кандидатуру око 14. новембра и одмах кренути у снажну изборну кампању.
Затим, победа би им омогућила да преобликују судски систем и тиме утичу на законе. Пре свега, могли би да измене изборни закон којим се регулише посматрање избора и тако додатно олакшају повратак Трампа у случају евентуалне победе на председничким изборима.
Тектонске промене не би заобишле ни међународне односе, а очекује се да би то првобитно значило ускраћивање помоћи Украјини, јер су заступници Трампове партије већ отворено говорили против пакета помоћи које САД шаљу Украјини.
На крају, не би био поштеђен ни сам Бајден. Републиканци су већ најавили да ће одмах затражити истрагу о пословима са иностранством председниковог сина Хантера Бајдена, а могло би се очекивати и да поставе питање шта је председник знао и да ли је икада имао финансијску корист од тога.
Такође, објавили су документ на 1.050 страница у којем доказују политизацију ФБИ-а и намеравају да детаљно истраже пословање овог тела, као одмазду за истрагу ФБИ о Трампу. И на крају, у најгорем сценарију по Бајдена, све би могло да резултира потпуним превратом – односно његовим импичментом.
Подсетимо, ако Представнички дом одобри барем један од чланова импичмента, председник је технички импичован (опозван) и цели процес ступа у надлежност Сената. Представнички дом онда именује чланове Конгреса да делују као тужиоци. Одлука Сената је коначна и не постоји право на жалбу. А, ако би главна струја у оба тела били Републиканци, јасно је какав би био исход.
Шта кажу анкете?
Последње пројекције показују да је овакав сценарио итекако могућ. Наиме, тренутно Републиканци имају тесну предност над Демократама.
Они уживају 49 одсто подршке, док њихови супарници Демократе имају проценат мање – 48 одсто.Три одсто гласача је још увек неодлучно.
Тих три одсто гласова би управо и могло да одлучи о томе ко ће однети победу. Наиме, систем ових избора функционише тако што се гласови прикупљају данима пре самог краја изборног процеса.
До сада је, према подацима истраживања које преноси Вашингтон пост, гласало 80 одсто гласача који чине гласачку базу Републиканаца и 74 одсто оних који верно гласају за Демократе.
Наравно, евентуални преокрет зависио би од тога из које савезне државе ти људи долазе и колико она има гласова у укупном збиру.
Ипак, пројекције показују да ће се на крају једино променити проценат подршке Републиканцима, и то за један одсто горе – на 50 процената подршке.
У овим државама се ломе копља
Када је реч о превођењу гласова у мандате ситуација је следећа: Од 435 места у Представничком дому, обе странке углавном су сигурне, док би битка могла да се води за 30 мандата. Кључне ће бити Пенсилванија, Калифорнија, Охајо и Северна Каролина.
Када је реч о Сенату, делује да би четири од 35 мандата могла да припадну и републиканцима и демократама. Кључна битка водиће се у Невади, Аризони, Џорџији и Пенсилванији.
