Прочитај ми чланакПродаја Нафтне индустрије Србије (НИС) за 400 милиона евра не може да се мери само економским показатељима, нити може да се каже да је била будзашто, јер је то у великој мери био и политички посао, рекао је данас главни брокер брокерске куће Моментум Сецуритиес Ненад Гујаничић.
Он је за агенцију Бета, поводом полемике у јавности да је та домаћа компанија такорећи поклоњена руским фирмама Гаспром Њефту и Гаспрому, рекао да је продаја била део ширег пројекта који је обухватао и изградњу гасовода Јужни ток, што потом није реализовано, као и заступање интереса Србије у вези са статусом Косова и Метохије у Уједињеним нацијама.
„Сви послови који нису чисте економске природе наравно да нису ваљани, нити је добро приватизацију спроводити на нетранспарентан начин. Али мора се рећи да све што је уследило у вези са развојем ове компаније није било лоше, јер да је НИС остао у већинском државном власништву не би у њему остао камен на камену“, рекао је Гујанчић.
Истакао је да је независна ревизија, након приватизације, утврдила да је НИС пословао са губитком од осам милијарди динара у 2008. години, а да је приватизован као компанија која позитивно послује.
То најбоље говори у каквом стању је био НИС пре приватизације и колико су Руси, како је рекао, „пронашли костура у ормару“.
Руске компаније, чији је удео у НИС 56,15 одсто су, према његовим речима, уложиле у модернизацију рафинерије у Панчеву, у мрежу бензинских станица, што је све видљиво голим оком, али и преко финансијских резултата у последњих 15 година.
„Наравно, резултати ове компаније би били и бољи да је руска страна имала кредиблног партнера у држави која је највећи мањински акционар са уделом од 29,87 одсто. Наша држава је урадила веома мало тога када је у питању контрола пословања ове компаније, а да је постојао професионални надзор и ваљана контрола говорили бисмо још о бољој слици компаније“, навео је Гујаничић.
Додао је да је последица таквог односа државе да Руси могу да кажу „ево колико је тих 400 милиона евра било јефтино“ јер сад та фирма на берзи, вреди око милијарду евра, а продата је пре 15 година.
Гујаничић је рекао да НИС на берзи вреди као 2008. године када је продат, ако се у обзир узме инфлација, а парадокс је што се види и голим оком да је фирма много боља и модернија, али је та цена последица чињенице да држава не обавља основне своје функције, нема праве берзе, не функционишу институције…
То се, како је навео, види и по самом понашању државе која је у одбор директора није именовала најстручније људе, већ жене политичара, разне политичке намештенике, и фактички је послала сигнал стратешком партнеру да је „баш брига за пословање те компаније“.
„НИС је домаћим политичарима све време служио за поткусуривање, држава је тим фирмама понудила и продала Петрохемију, а за узврат обећала да неће подизати рудну ренту, уместо дивиденде узела је донацију. То је тај шићарџијски однос“, рекао је Гујаничић.
Додао је да је руска страна учинила много више за пословање НИС-а него сама држава Србија, али да не треба имати заблуду да они нису штитили превасходно своје интересе, јер тако раде сви страни улагачи када схвате како у Србији ствари функционишу.
То је, како је оценио, игра коју је власт у Србији дозволила јер јој није стало до владавине права, функционисања институција, што би све пословне односе подигло на виши ниво транспарентности.
„Када је Гасрпом дошао у Србију 2008. године мислили су да постоји права берза, трудили су се да подигну ниво транспарентности, а временом су, као и сви страни инвеститори, увидели како ствари функционишу и прилагодили су се“, рекао је Гујаничић.
Упркос, како је навео, свим мањкавостима, а акционари управљачима НИС највише замерају велику количину капиталних улагања, где нису увек били видљиви јасни приноси, НИС изгледа кудикамо боље од било које компаније у којој држава има изражен интересе, као што су ЕПС, Телеком или Енергопројект холдинг.
Говорећи о положају компаније на берзи, Гујаничић је рекао да је НИС првих година имао дневни промет акција на берзи 100.000 -150.000 евра, а сада тек 10.000-20.000 евра и да се по томе види у ком смеру је прича отишла.
„Не може се рећи да је руска страна одговорна што Србија нема берзу, одговорна је држава Србија. Упркос томе, НИС је остао једина домаћа фирма која транспарентно презентује кварталне резултате пословања сваке године, али у условима распада тржишта временом се и ова активност претворила у пуку форму“, рекао је Гујаничић.
Право НИС да експлоатише нафту у Анголи, што је продато у пакету са уделом у компанији, према речима Гујаничића, само је делић бизниса иако се од тога прави мит, па ово питање није толико релевантно у вредновању компаније.
„Да руске фирме имају рафинерију у Анголи и када би могле да прерађују већу количину нафте и продају је можда би било финансијског ефекта, овако, када је рафинерија у Панчеву, то не даје неке ефекте“, рекао је Гујаничић.
Србија је 2008. године продала НИС руском Газпром Нефту, а Министарство финансија САД је пре два дана увелео санкције НИС-у.
Нејасноће у одлуци о санкцијама протеклих дана о томе да ли је захтев САД да руске фирме у потпуности напусте учешће у власништву, или само већински удео, разјаснио је помоћник америчког државног секретара за европска и еуроазијска питања Јамес О’Бриен.
Он је рекао да САД не жели да Русија управља том кључном компанијом у Србији, те да је једини начин да ризик буде нула – да удео руског власништва такође буде – нула.
Пратите нас на нашој Facebook и Инстаграм страници, али и на X налогу. Претплатите се на ПДФ издање листа Данас.
