Прочитај ми чланак
У шпијунском трилеру по имену “00:30 – Тајна операција”, у којем је описана потрага за Осамом Бин Ладеном, савесна припадница ЦИА по имену „Маја“ на крају проналази Бин Ладена у његовом склоништу.
Џесика Честејн, која глуми „Мају“ у филму „Zero Dark Thirty“
Лик „Маје“ заснован је на жени из стварног живота. Међутим, њен идентитет и садашњи положај све до сада су брижљиво чувани од очију јавности. Након објављивања контроверзног извештаја америчког Сената о мучењима и илегалним изручењима, детаљи из професионалног живота жене коју медији називају “Краљицом мучења”, ипак избила на видело.
Филмска прича о њој као о дугогодишњем стручњаку за Ал каиду углавном одговара истини, али је у својој каријери направила низ грешака и више пута Конгресу давала погрешне информације.
Новинарка Џејн Мајер, која је у листу “Њујоркер” објавила чланак о “проширеним методама испитивања”, пише да је она “направила грешку када је ЦИА примила информацију која је могла да спречи нападе 11. септембра”.
Лагала о мучењима
“После тога је са уживањем учествовала у мучењима; погрешно је протумачила информације и послала ЦИА у апсурдни лов на Ал каидине ћелије ‘агената спавача’ у Монтани. А онда је погрешно обавестила одговорне у Конгресу да је мучење имало ефекта”, написала је она.
Као и други новинари, Мајерова се повиновала захтеву ЦИА да име службенице не буде откривено, али је након објављивања чланка и истраге ТВ-мреже НБЦ, истраживачки сајт “The intercept” одлучио да је разоткрије.
Сајт је навео да је то учинио због кључне улоге у погрешном информисању Конгреса о примени метода мучења у ЦИА и њеног активног учешћа у мучењима (при чему је директно учествовала у мучењу најмање једне невине жртве).
Како сазнаје НБЦ, она се нашла на мети оштрих критика после напада 11. септембра, када се сазнало да је један њој потчињени службеник открио да су два човека, за које се сумњало да припадају Ал каиди, и који су се касније и придружили групи отмичара, ушли у земљу, али да о томе није обавештен Федерални истражни биро (ФБИ).
Након тога је постала “кључни архитекта” тзв. “проширених метода испитивања”, можда да би на неки начин компензовала почињену грешку.
Мучила затворенике да би исправила грешку
Лично је учествовала у дављењу Халеда Шеика Мухамеда, припадника Ал каиде који је организовао нападе 11. септембра, иако као аналитичар није требало да буде присутна. Одушевљено је писала да ће Мухамед “омрзнути живот због овога”, али је омашком доставила погрешну информацију иследницима, који су на основу ње изнудили лажну потврду.
Информација – да постоји ћелија афроамеричких припадника Ал каиде која оперише у САД – касније је довела до потере за црним муслиманима у Монтани.
Такође је тражила илегално изручење немачког држављанина Халида ал Масрија, који је ухапшен у Македонији и доведен у Авганистан ради саслушања, иако мушкарац са истим именом, за којим је ЦИА заправо трагала, није имао немачки пасош.
Невина жртва ослобођена и обештећена пет месеци касније.
Упркос грешкама, она је унапређена, а 2007. је Конгресу поднела доказе о примени “проширеног испитивања” у коме је истакла: “Према мом мишљењу, нема сумње да је добијање информације од овог заробљеника спасло животе стотине америчких живота.”
То је била кључна тврдња у прилог програму мучења, који је Сенат у свом последњем извештају одбацио као “погрешан”.
“То је био шаблон који је касније послужио као аргумент за програм ЦИА и на коме су се заснивале методе проширеног испитивања ЦИА”, наводи се у том извештају.
Способан аналитичар са гадном нарави
“Она је изузетно способан аналитичар”, каже у њену одбрану један од бивших колега. “Има гадну нарав, али застрашујуће је интелигентна и зна више о Ал каиди него било ко други у ЦИА”, каже он и додаје да она остварује велике резултате и да се није плашила да прави грешке.
Други бивши припадник не дели његово мишљење:
“Требало би да одговара пред судом и буде осуђена на казну затвора због онога што је чинила”, рекао је он.
ЦИА и даље инсистира да њено име не буде откривено због “атмосфере страха и осветничког расположења”.
(Блиц)
