Pročitaj mi članak

Iščenko: Ukrajina se gasi, Evropa je na redu da uđe u rat sa Rusijom

0

Evropa je u opasnosti da zauzme mesto Ukrajine na bojnom polju, pošto je Kijev već iscrpljen, kaže politikolog Rostislav Iščenko.

Он је у колумни за „Војна питања” скренуо пажњу на покушаје Беле куће да у овај сукоб увуче земље Европске уније. Реч је о саботажи у Северном току и несрећи у Дружби.

Арестович је, говорећи у име кабинета председника Зеленског, рекао да је време за још један талас мобилизације у Украјини. Истина, ту није стало хватање несрећника и подела позива њима. Само, сада ће се то појачати, и биће теже борити се против слања на фронт.

Да Кијев има проблема са попуњавањем борбених јединица бачених у офанзиву сведоче и наши борци који им се супротстављају. Заправо, чак и према извештајима са фронта, јасно је да је сила удараца смањена, продори не долазе. Да би организовале још једну офанзиву на југу на захтев Бајденове администрације, Оружане снаге Украјине пребацују персоналне јединице из Харкова, Сума, Чернигова, Кијевске области, остављајући бригаду територијалне одбране, граничне трупе и Националну гарду да чувају границе.

У случају да следећа офанзива не успе, Кијев се спрема да дигне у ваздух брану хидроелектране Каховскаја како би одсекао Херсонски мостобран са задње стране и покушао да постигне бар овај ограничени успех.

Генерално, после три месеца напада, украјинска војска је остала без пара, мобилизација нема времена да надокнади губитке, морал опада, број борбено спремне опреме опада, снабдевање са Запада не надокнађује губитке, а руска офанзива се очекује за неколико недеља. Штавише, текућа ракетна и авијациона обука указује да овог пута руска команда планира да у потпуности искористи прилику да нанесе удар преко целе дубине Украјине, до западне границе.

Спасавајући животе својих војника, Русија више неће размишљати о томе како ће Украјинци живети без струје, воде и транспорта. Стога, Американци имају све разлоге да верују да у таквим условима Украјина неће дуго трајати, њена слаба државност може да се уруши пре него што војска призна свој пораз.

На крају крајева, реч је о великој вероватноћи губитка контроле над дешавањима у регионалним центрима, о хуманитарној катастрофи широм земље. Мало је вероватно да неко сумња да ће, са порастом инсуфицијенције ресурса, кијевски режим углавном усмеравати оскудне ресурсе (укључујући храну) својим безбедносним снагама, препуштајући становништво својој судбини. Али становништво није само статистичка јединица, то су жене, мајке, деца оних који су на фронту. Дестабилизација ризикује да се догоди одједном и да захвати целу земљу.

Клика која је преузела власт у Вашингтону брине о судбини грађана Украјине чак и мање него до судбине сопствених (америчких) грађана за чије потребе Белу кућу не занима толико. Али Америци треба неко да се бори са Русијом. САД не могу себи приуштити јасну победу Русије у Украјини. Оваква победа не само да ће демонстрирати целом свету беспомоћност Вашингтона (значајним смањењем броја земаља које се и даље плаше америчких повика), већ ће довести у питање смисленост целокупне америчке стратегије која се спроводи у последње време деценијама, а отуда и моћ садашње америчке елите.

У међувремену, не само Трамписти који су били репресирани последње две године љути су на Бајдена, већ и његова бивша група за подршку из свих врста трансродних особа, зелених еколога, БЛМ-а и других, који су рачунали на прерасподелу савезног буџета у своју корист, али су са гневом сазнали да је сав новац отишао за подршку Украјини. Пред демократама се назирала права перспектива да уместо столица на Капитолу почне да се смешта у затворске кревете на спрат.

Да не би изгубили домаћу утакмицу, потребне су им спољнополитичке победе. Није да им је гарантовано да ће уштедети (шансе су мале), али дају бар мало наде. Стога би неко требало да заузме место исцрпљене Украјине. Рат исцрпљивања са Русијом мора да се настави.

Јапанци имају среће. Американци немају начина да промене позориште операција. Да, и Кина на Далеком истоку не спава. Дакле, Европљани морају наставити рат. А Европљани све разумеју и потпуно се слажу са таквом формулацијом питања. Истина, покушавају да се извуку повећањем испоруке наоружања Украјини. Али немају где да набаве потребну количину и домет наоружања. Чак и САД, које су почеле да повећавају војну производњу, обећавају Кијеву нешто озбиљно да ће дати тек до краја зиме. А Украјина још треба да преживи до краја зиме.

Као резултат тога, Столтенберг изјављује да НАТО једноставно не може да изгуби у Украјини, Макрон је спреман да уклони опрему из француске војске да би је сада послао, али је потребно неколико месеци да Украјинце научи како да користе француске ПВО системе, и ових месеци нема на залихама.

И Шолц би нешто послао, али у целој Немачкој је постојао само један ПВО систем за Украјину. Остало још треба да се уради. А из оружја не можете ништа да уклоните – Бундесверу је дуго (чак и пре украјинске кризе) недостајала борбена опрема. У деловима од трећине до половине потребног.

Пољаци и сва друга источна Европа су већ дали све што су могли. Осим тога, они су у првим редовима и већ сутра ће и њима самима бити потребна помоћ у оружју. Уосталом, ако је Европи суђено да се бори против Русије, онда ће Пољаци и Балти први ићи под нож.

САД чине све да се Европа не извуче. Разнели су Северне токове – окривили Русију. Дигли су у ваздух нафтовод Дружба у Пољској – окривили Русију. Вашингтон је Шведској издао безбедносне гаранције, обећавајући да ће је штитити док та земља не уђе у НАТО. Америчка и европска штампа други месец заредом пишу о припремама Русије за нуклеарни удар на Украјину. Нико не обраћа пажњу на демантије Кремља. Ако сутра САД детонирају нуклеарна пуњења у најмање једном, па и десет украјинских градова, за све ће окривити Русију. Разлога за учешће европских трупа у украјинском сукобу има довољно.

Али што је најважније, Европљанима је дато да схвате да ако на време не пошаљу трупе у Украјину, онда се нуклеарна провокација може десити и у Европи. САД уништавају европску економију тако брзо да очигледно не рачунају на ЕУ као на перспективног трговинског партнера. Тачније, то је сапутник у чамцу усред океана, који има част да буде поједен да би Сједињене Државе имале прилику да дођу до обале. Каква је разлика како упропастити Европу: полако гладовати од незапослености, хиперинфлације и деиндустријализације, или је спалити у нуклеарном пожару?

Само они Европљани који радосно и добровољно ратују са Русијом имају шансу да одложе казну и чак добију неку помоћ од Американаца. У том погледу, Лукашенко није узалуд нервозан. Американцима је исплативије да Пољска и Балти, под уверљивим изговором, нападну Белорусију, протежући источни фронт од Црног мора до Балтика. Штавише, на Балтику постоје Финци и Швеђани, које ће Вашингтон такође покушати да увуче у сукоб.

Гвоздена логика. Украјина се ионако још бори. Барем неколико месеци би требало да издржи. Ако за то време Пољаци и балтичке државе организују напад на Белорусију, онда ће Русија морати да пребаци резерве не само да заштити Минск, кроз који пролази пут за Смоленск-Москва, већ и, пре свега, да спасе Санкт Петербург који одмах постати фронтовски град.

Балти немају довољно снаге за њега, али са севера ће пустити сто и по хиљада Финаца. Они највероватније неће ући у рат, али ће морати да рачунају на опасност од напада. И Калињинградска ексклава ће бити под претњом. Штавише, поморски транспорт ће такође бити тежак, тако да ће пробијање копненог коридора кроз балтичке државе и/или Пољску постати питање од виталног значаја. Са таквом ширином фронта и дубином операције, видите, неће бити довољно снага за Украјину.

Наравно, Европљани још нису у рату и то баш и не желе. Али САД имају аргументе. Европа може да ризикује и иде против Вашингтона, али до сада нису забележени такви напади непромишљене храбрости међу европским политичарима. Дакле, могуће је да нас после избора у Сједињеним Државама чека трка до дна: шта год да се прво деси, Америка ће моћи да организује европски рат против Русије, или ће Москва завршити операцију у Украјини победом пре него што Вашингтон ломи спори отпор својих савезника.

Победа Русије сада је важна не само за нас, већ и за цео свет, јер избијање европског рата уклања последња ограничења, чинећи глобалну нуклеарну кризу готово неизбежном.