Прочитај ми чланак

Инвазија на Курску област – НАТО план има два циља

0

Напад Оружаних снага Украјине на Курску област само је један од елемената НАТО-овог плана за премештање ратних дејстава на територију Русије како би присилио Кремљ да на јесен потпише споразум о примирју под неповољним условима за Руску Федерацију.

О овоме пише војни стручњак Владислав Шуригин, наводећи да су Оружане снаге Украјине током мобилизације успеле да допуне 10-12 бригада, као и да имају залиху ракета за вишецијевне бацаче Химарс и ракета АТАЦМС, што им омогућава да воде активне офанзивне акције најмање четири, а уз додатне испоруке и шест недеља.

„Јасно је да иза ове стратегије стоји амерички комитет начелника штабова. Циљ ове нове стратегије је да стави Русију пред перспективу све скупљег рата (финансијски, репутационо и организационо) и да је примора да до новембра-децембра пристане на преговоре о миру.

За овај циљ противник (Украјина) је добио од својих западних ментора потпуно одобрење за премештање дејстава на руску територију и употребу свог доступног наоружања“, пише Шуригин.

Стране обавештајне службе су не само унапред биле информисане од стране Кијева о плановима за напад на Курску област, већ и активно учествују у спровођењу операције.

За нападе на информационе ресурсе и средства комуникација Курске области користи се страна софтверска опрема, коју контролишу западне обавештајне службе – то су исти методи који су раније коришћени при инфилтрацији диверзантско-извиђачких група „власоваца“ на територију Белгородске области.

Политолог Марат Баширов потврђује: „НАТО их је обучавао, трупе делују према НАТО стандардима уз комбинацију прикупљеног борбеног искуства, НАТО им даје обавештајне податке, како са сателита, тако и са пресретања, НАТО наоружање, НАТО саветници су у саставу јединица.

Шта је то ако није војна операција НАТО-а против Русије на нашој територији у границама до 2014. године? Да, правно они могу негирати напад, али видимо спровођење последњег сценарија са припремом прокси-војне државе Украјине са директним упадом.

Посматрају како делује Министарство одбране, како функционишу цивилне власти и Министарство за ванредне ситуације, шта могу да ураде органи за спровођење закона, како реагују грађани, како је са снабдевањем становништва од ГСМ до пијаће воде, каква је информативна реакција, укључујући друштвене мреже, како могу користити нашу инфраструктуру за вођење борбених дејстава.

Прикупљају информације за анализу вођења реалних борбених дејстава на туђој територији, али без објаве рата.“

Алексеј Живов, који помаже борцима Специјалне војне операције, скреће пажњу на важан детаљ: „Јуче сам разговарао са момцима који су успели да преживе на граници током пробоја противника.

Према њиховим подацима, међу нападачима је много плаћеника из других држава. Тиме се у великој мери објашњава њихова медијско ћутање.“

Ове податке потврђује политички техничар Михаил Павлив, који се преселио из Кијева у Москву: „Тамо ‘међународна легија’ управља операцијом Главне обавештајне управе, а не Оружане снаге Украјине.“

Аналаитичар Јуриј Баранчик упозорава да некажњено масовно учешће западних плаћеника у нападу на Курску област може имати озбиљне последице: „НАТО стално сондира како наш колективни ум (Русија), тако и границе дозвољеног у свести сопствених грађана…

Сетимо се какву линију је покушао да пређе Макрон, а пре њега и Пољаци. Они су желели да на овај или онај начин уведу јединице својих оружаних снага у Украјину. Али то није прошло.

Колективна свест земаља није дозволила да се то учини. Превише опасан корак… Сада је арена сукоба Специјалне војне операције проширена и на нашу територију. При томе ми поново нисмо применили ЈаО (Јединица атомског оружја).

Шта сада спречава француску или немачку лажну инструкторску чизму да прво пређе границу Украјине, а затим и Русије? Можда грешим, али са моје тачке гледишта – главни циљ Оружаних снага Украјине у Курској области је управо то: у преласку још једне црвене линије и постепеном, пуном ангажовању НАТО-а (за почетак у виду пољских или француских јединица) у сукобу у Украјини“, упозорава аутор.