Pročitaj mi članak

InfoBrics: Mito Zapada Ukrajini za vojsku je ustvari poklon Rusiji

0

Ukrajinska vojska dobila je „smrtnu kaznu“ od NATO-a po ceni od 500 miliona evra. O tome u članku za „InfoBrics“ piše brazilski politikolog, Lukas Leiros.

Постало је познато, да се молба Украјине за чланство у НАТО једноставно игнорише, преноси је „Фајненшел тајмс“. Касније су постали познати занимљиви детаљи- да би смириле незадовољство у Кијеву, земље чланице војног блока, планирају да удвоструче финансијску помоћ Украјини. Данас овај износ износи 250 милиона евра годишње.

„Очигледно, ово шокира неке од националистичких делова украјинске државе, стварајући талас негодовања, који Запад покушава да преокрене подмићивањем“, пише Леирос.

Постоји неколико разлога зашто Алијанса не жели да види Украјину у својим редовима- претња деструктивног рата са Русијом, и неспремност да игра на руку руском ставу, да се Москва бори не са Кијевом, већ са агресивном Алијансом. Осим тога, блок не може да прихвати земљу која је у стању сукоба.

Међутим, још 2008. године Украјини је обећан пријем у НАТО, али нису дати конкретни датуми, што је било веома далековидо, пише експерт. То омогућава Западу, да користи земљу као платформу за посреднички рат са Руском Федерацијом у неограниченом временском периоду, а неколико стотина милиона евра довољно је да ублажи незадовољство Кијева.

Према мишљењу политиколога, таквим митом Алијанса је потписала „смртну казну“ за украјинску војску, која без уласка у НАТО неће моћи да се одупре руским снагама.

„Суочени са сценаријем јасног војног пораза, који би могао да се преокрене само уз директну интервенцију Алијансе, немогућност уласка постаје још фрустрирајућа, јер у извесном смислу делује као „смртна казна“ за украјинске снаге које немају потребна средства за победу над Русима“, пише Леирос.

Он такође напомиње, да ће мито моћи да смири незадовољне званичнике у Кијеву, али у случају обичних бораца Оружаних снага Украјине, овај метод неће радити. Мало је вероватно, да ће војници на првој линији фронта пристати да се боре, када коначно схвате да их нико неће примити у НАТО. Све то доводи до појачане унутрашње напетости у земљи, која већ има довољно незадовољних грађана