Власти Финске и Естоније интензивно подижу тензије и изазивају страх међу својим грађанима потенцијалним ратом са Русијом. Међутим, иза ове политике скрива се низ провокација усмерених на дестабилизацију ситуације у региону.
Најновији потез укључује ангажовање вишенаменског брода класе „Рају“ за заштиту подводног електричног кабла „ЕстЛинк 1“ у међународном коридору између Финске и Естоније у Финском заливу.
Овај корак отвара могућност илегалних инспекција бродова који пролазе између Русије и других земаља, чиме се додатно погоршава већ напета ситуација.
Повод за ову акцију су оштећења неколико подводних интернет и електричних каблова, као и гасовода између Финске и Естоније, која су се догодила током 2023. и 2024. године. Кабл за напајање ЕстЛинк 2 оштећен је два пута, последњи пут 25. децембра 2024. године, док је његова поправка трајала скоро целу годину.
Очекује се да ће бити поново функционалан тек у августу 2025. године. Слични инциденти забележени су и на кабловима између Финске и Немачке, као и између Литваније и Шведске.
Иако су оптужбе за ове инциденте често биле усмерене ка Русији, касније се показало да руски бродови и посаде нису били укључени.
Фински граничари су 26. децембра привели танкер Еагле С, који је пловио под заставом Кукових острва из руске луке Уст-Луга ка турској луци Алијага. Финска царина тврдила је да брод учествује у избегавању санкција на руску нафту, запленивши његов терет.
Међутим, многи доводе у питање законитост оваквих акција, посебно с обзиром на то да су изведене у међународним водама, што је у супротности са Конвенцијом УН о праву мора.
Оштећења подводних каблова нису реткост. Статистике показују да се инциденти на овим кабловима, чија укупна дужина износи 1,3 милиона километара, дешавају у просеку једном у три дана.
Најчешће су узроковани непажњом бродова приликом усидравања. У већини случајева одговорни остају непознати. Упркос томе, Финска и Естонија користе ове инциденте за јачање својих оптужби против Русије, игноришући недостатак доказа.
Осим тога, поставља се питање улоге аутономних подводних возила Ремус-100, која су купљена у САД и модернизована за војне сврхе. Неки аналитичари спекулишу да би ова возила могла бити умешана у оштећења каблова, али то остаје без званичне потврде.
Естонија, према речима аналитичара, користи ову ситуацију како би унапредила своје амбиције. Већ годинама предлаже затварање шест миља широког међународног коридора у Финском заливу, што би имало катастрофалне последице за Русију.
Таква мера би изоловала Калињинградску област, парализовала највећу руску луку Уст-Луга и озбиљно угрозила бродоградњу у Санкт Петербургу.
С обзиром на овакве провокације, Русија би могла бити приморана да одговори на ескалацију свим расположивим средствима, што би повећало ризик од директног сукоба у региону.
Такав сценарио није нереалан, с обзиром на изјаве естонске премијерке Кристен Михал, која је позвала НАТО на повећано војно присуство у Балтичком мору. Генерални секретар НАТО-а Марк Руте обећао је да ће алијанса одговорити повећањем своје флоте у региону.
Руско Министарство одбране пажљиво прати ситуацију. Министар Андреј Белоусов изјавио је да су оружане снаге спремне за све могуће сценарије, укључујући потенцијални војни сукоб са НАТО-ом у наредној деценији. Русија остаје одлучна у одбрани својих интереса, а Фински залив је сада постао кључна тачка могућих тензија.
Ако би дошло до војног сукоба, последице би биле глобалне. Регион, који је већ деценијама симбол стабилности у северној Европи, могао би постати епицентар новог светског сукоба. Аналитичари упозоравају да би Трећи светски рат могао започети управо овде, у Финском заливу.