Прочитај ми чланакВрховни вођа Ирана ајатолах Али Хамнеи одржао је јуче запаљив говор поводом напада који је његова земља извела на америчке војне базе у Ираку као освету за убиство генерала Касема Сулејманија.
Хамнеи је, говорећи о тензијама између САД и Ирана, али и америчких савезника широм света споменуо и једну „малу злобну европску државу у којој Американци сарађују са иранским издајицама“.
Иако није навео о којој држави је реч, убрзо се огласио албански председник Илир Мета и Хамнеију поручио да „Албанија није ђавољска држава“.
Хамнеи је, наиме, у свом говору прозвао иранске опозиционе муџахедине који су након иранске револуције уточиште пронашли у Ираку, а затим 2013. у Албанији.
Ирански врховни вођа поручио је да је ракетни напад на базе са америчким војницима у Ираку „шамар“ Америци, али да „војна акција није довољна“. Потом је додао да „корумпирано присуство САД у региону треба да се оконча“, наводећи да је оно изазвало рат, поделе и уништење.
У говору је навелико и нашироко хвалио убијеног генерала Касема Сулејманија говорећи да је био храбар ратник. Хамнеију је убрзо стигао одговор од председника Мете, али и премијера Едија Раме.
„Албанија није ђаволска, већ демократска земља“, рекао је Мета додајући да су људска права за Албанију светост.
Он је додао да је Албанија, у последње две деценије, чврсто посвећена подршци САД и земљама НАТО у борби против међународног тероризма и свега што на било који начин угрожава стабилност и мир у свету.
Мета је оценио као „провокацију са опасним последицама за стабилност у региону“ ирански ракетни напад на две америцке војне базе у Ираку.
Премијер Еди Рама, који је прошле године протерао иранског амбасадора из земље, рекао је да га не изненађују коментари Хамнеија
„Та тема није нова за нас. Предузели смо часну акцију, и то је део стратешког савеза са САД. Отворили смо врата групи људи чији су животи били у опасности. Они су у Албанији као резултат хуманитарне, а не политичке акције“, рекао је Рама.
— СРБИН инфо (@srbininfo) January 9, 2020
Ко су албански муџахедини?
Муџахедини иранског народа (МЕК) су група која је седамдесетих година са Ајатолахом Хомеинијем свргла иранског шаха, али се после сукобила са њим и прекинула сарадњу. Током осамдесетих година, нашли су уточиште баш код крвног непријатеља Ирана – Садама Хусеина.
Наводно су ирански Муџахедини касније помагали САД при операцијама у Ираку, на Блиском истоку и у борби против тероризма. По завршетку рата у Ираку 2003, америчка армија је разоружала групу МЕК. након чега је однос према тој групи био је у складу са одредбама Женевске конвенције.
После пада Садама Хусеина, останак те групе у Ираку је доведен у питање. Шиитска влада је сматрала илегалном. Пре него што су Муџахедини стигли до Албаније, САД су им и другде тражиле локације, између осталог и у Румунији. УНХЦР је понудио да чланове МЕК индивидуално распореди у више земаља, али су вође инсистирале да група остане заједно.
На крају је Албанија 2013. пристала да их прими, као један од највернијих партнера САД у региону. Тадашња влада је потписала споразум са САД о преузимању бивших иранских бораца из Ирака.
— СРБИН инфо (@srbininfo) January 9, 2020
