Прочитај ми чланакИгор Стефановић, Србин из Бања Луке, током октобра 2024. године боравио је како у Москви и на Криму, тако и у новоослобођеним руским земљама - од Луганске до Херсонске области. А како је било, и шта је у споменутим областима видео Стефановић је описао у репортажи, коју преносимо у целости:
„Имао сам прилику и велику част, да у склопу делегације организоване од стране Међународног друштвено политичког покрета „РУСОВ“ , обиђем зону СВО (Специјална војна операција), и новоприпојене ( тачније поново враћене) субјекте Руске Федерације, то јесте: Луганску Народну Републику, Доњецку Народну Републику, Запорожску и Херсонску област.
Главни циљ наше посјете, информисати се везано за ситуацију у зони СВО и животу у новим субјектима Руске Федерације. Москва, прохладан јесењи дан. Наш домаћин Андреј Родионов нас укратко информише о плану путовања. Користимо прилику за заједничку фотографију на Црвеном тргу.
Готово два дана пута и стижемо до наше прве дестинације. Луганск, главни град Луганске Народне Републике. Град је 2014 године био потпуно окружен укронацистичким хордама. Данас је то спокајан, чист и уређен град. Живот се одвија без тензија. На улицама се осјећа просперитет и вјера у бољу будућност. Након краћег задржавања стижемо у Алчевск. Симпатично мјесто, који своју егзистенцију базира на локалном коксо-хемијском заводу. Након завршетка борбених дејстава, завод је обновњен и сада ради пуним ходом. Такође смо искористили прилику да одамо почаст легендарном команданту бригаде „Призрак“ Алексеју Мозговоју.
Настављамо своје путовање. Дочекује нас Славјаносјербск. Град који свједочи дугу и богату заједничку историју Руског и Српског народа. Завршавамо са обиласком Луганске области. Уопште, овдје сам имао утисак да сам дошао кући, а не отишао у инсотранство.
На путу у Доњецк, на кратко се заустављамо у градићу Дебаљцево. Овдје је 2015 годину руска војска окружила и уништила велику групацију украјинских оружаних снага.
Доњецк, град херој, већ пуних десет година се налази у прифронтовској зони. Иако је у посљедњих пола године линија фронта значајно удаљена од града и даље су видљиве посљедице варварског гранатирања цивилних циљева. Посјетили смо „Алеју анђела“, меморијални комплекс у помен дјеци страдалој током рата у Домбасу. На оваквим мјестима тешко је обуздати емоције.
Настављамо своје путовање. Возимо се новим и беспрјекорним аутопутем према Запорожској области. Идућа дестинација Мариопољ. Прије нешто више од двије године, овдје су се водиле тешке борбе и град је био у значајној мјери уништен. Данас, центар града је у потпуности обновљен, изграђена је нова савремена болница, ничу нови стамбени блокови. Живот се враћа у овај град пуним обимом. На овом примјеру најбоље видимо сву лаж прозападне пропаганде. Не треба дуго боравити у Донбасу, да схватите, без обзира што су борбе још увјек у току, да су просперитет и вјера у бољу будућност видљиви на сваком кораку.
Наставњамо наше путовање возећи се кроз непрегледна поља. Докле поглед сеже, сва земља је обрађена и засијана. Готово немогуће изгледа чињеница, да су се донедавно овјде водиле тешке борбе. Мелитопољ, привремени центар Запорожске области. Град изгледа потпуно мирнодопски. Кафићи и ресторани су препуни, улична врева и начин живота неописиво подсјаћају на Бања Луку, град у коме живим.
Неколико сати вожње кроз непрегледна поља Херсонске области и долазимо на Крим. Севастопољ, град херој, град војничке славе. Овдје се испреплићу историја, архитектура, менталитет људи и деликатна садашњост, остављајући на посјетиоца неописив утисак. Такав утисак, да пожелите заувјек остати и живјети у овом граду. Посјећујемо „Сапун гору“.
Мјесто гдје су Нијемци пружали силовит отпор налетима Црвене армије, до коначног пораза нациста и поновног ослобођења Севастопоља 7. маја 1944 године. Сада се овдје налази грандиозан меморијални комплекс. Јалта, званично завршна дестинација нашега путовања.
Фотографишем се испред споменика Руском Цару Александру III. Његове ријечи „Русија има само два савезника, армију и флоту“, схватам као вјечиту истину. Прелазећи преко Кримског моста, на путу за Москву, сигуран сам само у једно, да ово није моја посољедња посјета овим просторима.
