Прочитај ми чланак
(Глас Русије, Факти)
Стенограм емисије „Акценти“ радија Глас Русије. Водитељ и коментатор Михаил Шејнкман:
ОДКБ прелази властите границе. Тачније ОДКБ их отвара. То није експанзија. И уопште није ширење. Србија није добила статус посматрача у самој Организацији Договора о колективној безбедности већ у њеној Парламентарној скупштини.
Посматрачки статус је више факултативна институција, оквир где се не доносе одлуке и не одређује стратегија. Зато ће скептици овакав акт назвати политичком формалношћу. Зли језици ће тврдити да је то тобоже тек освета Србије и да је због Космета одлучила да Западу напакости својом заинтересованошћу за источни вектор.
Све су то само речи. А за ОДКБ је ово реална геополитика. И, по свој прилици, први пут у историји, не само за ОДКБ. Стучњаци овај моменат, генерално, називају продором Русије и њених савезника у реализацији својих стратешких интереса на југу Европе. Чак и привидно појављивање Србије у оквирима ОДКБ указује да интереси постоје и да на њих треба рачунати.
ОДКБ никада раније није излазила ван географских оквира земаља учесница. Чак и уз учешће Београда, на формално необавезујући начин, организација ће престати да буде само постсовјетска творевина. Њу су раније разматрали искључиво у регионалном или чак локалном контексту.
Реално деловање организације било је омеђено границама Средње Азије па се сматрало да је блок у стању да искључиво на том правцу осујети авганистанску претњу. Разговори о могућем учешћу ОДКБ у рату са Азербајџаном, уколико га Баку изненада објави Јерменији, или гушењу унутрашњих побуна у земљама организације, уколико изненада неком удари у главу „арапско пролеће“, то се разумевало као испразна ствар. То се подразумевало, али се није могло са сигурношћу предвидети.
А Србија се још само назире. Што не значи да су наши пукови негде стигли – засад нема ни говора о неким директним војним варијантама. Међутим, међу официрима се већ могу чути алузије да војно присуство на Балкану треба гледати из угла асиметричног одговора Русије на постављање америчких елемената противракетне одбране у Европи.
Није случајно, сматрају они, да у односима две престонице има толико много одбрамбених питања. Из саопштења руског Министарства одбране након сусрета министра одбране Русије Сергеја Шојгу са српским премијером Ивицом Дачићем, види се да су Москва и Београд изразили спремност да у скорије време активирају војну и војно-техничку сарадњу.
Генерални секретар ОДКБ Николај Бордјужа назвао је разговоре о перспективама потпуног ступања Србије у организацију преурањеним. Међутим, успостављање и такве форме партнерства он сматра међународним догађајем самим по себи, сведочанством квалитетнонг раста организације са аспекта њене репутације и ауторитета.
Запад сасвим може ову европску земљу – Србију – назвати белом враном, а за Москву је она – прва ласта. Време се не може променити, али оно сведочи да ОДКБ помера активност изван својих граница. А зар то није главна функција сваке војне алијансе?
За сада се, можда, не може рећи да ће ОДКБ примити Србију у своје чланство. Међутим, нема сумње да ће блок засигурно на себе скренути пажњу Београда.
Тему ће наставити главни уредник недељника „Национална одбрана“ Игор Коротченко.
Шејнкман: Сматрате ли да се може говорити да ће ОДКБ примити Србију? Шта за две стране значи ова блискост и партнерство?
Коротченко: Засад у свему нема ничега више од једне изјаве високог званичника Републике Србије. То значи да је дистанца између изјава и практичне реализације прилично велика. У сваком случају, имамо изјаву да Србија, у принципу не искључује могућност да у перспективи приступи ОДКБ, међутим, хоће ли се то десити и у ком року – отворено је питање.
Шејнкман: Србија је већ постала посматрач у Парламентарној скупштини ОДКБ. Шта то значи и какав је то формат?
Коротченко: То није ништа више од статуса посматрача. Поред Србије, такав статус има и Авганистан, зато не бих преувеличавао значај тог догађаја. Посматрачки статус је посматрачки, а не пуноправно чланство.
Уколико Србија крене у пуноправно у ОДКБ, ка војно-политиком савезу, где су јасно прописане обавезе земаља-чланица, то ће бити потпуно друга ситуација. Нема сумње, то би било пожељно, ми бисмо поздравили приступање Србије, пошто би то одражавало, историјски тежњу српског народа да буде партнер Русији.
Али, треба да будемо свесни да ће нас на том путу чекати мноштво различитих проблема.
Мислим да ће ту тенденцију Европска унија, НАТО и Запад у целини дочекати на нож.
Овај избор мора бити рационалан. Мислим да ће ОДКБ, уколико се Србија обрати са захтевом да постане пуноправни члан, том захтеву удовољити.
Превео Горан ШИМПРАГА
