Прочитај ми чланак

Идили дошао крај? Америчко-украјинско јединство се распада

0

Тешки дани за САД и Украјину открили проблеме у рају

Иако је амерички председник Џозеф Бајден обећао да ће Сједињене Државе подржавати Украјину „колико год буде потребно“, после годину дана руске војне операције, све већа неслагања иза кулиса између Вашингтона и Кијева у вези са циљевима и трајању сукоба почела су да се изливају у јавност.

„Администрација нема јасан политички циљ и јасну идеју. Да ли је то развлачење ове ствари, што је управо оно што Владимир Путин жели?“ рекао је републикански посланик Мајкл Мекол, председавајући одбора за спољне послове Представничког дома. „Да ли је то само да им дамо довољно да преживе, а не да победе? Тренутно не видим политику победе, а ако је немамо, шта онда радимо?“

Јавно, неслагања између Бајдена и украјинског председника Владимира Зеленског, није било – доказ томе је требало да буде ненајављена посета америчког лидера Кијеву. Али на основу разговора „Политика“ са 10 званичника, законодаваца и експерата, показало се да проблеми постоје: саботажа Северног тока, исцрпљујућа одбрана, како портал наводи, стратешки неважног украјинског града и план борбе за регион у коме су руске снаге укопане скоро деценију.

Високи званичници администрације тврде да је јединство између Вашингтона и Кијева чврсто. Али пукотине које су се појавиле говоре супротно.

Иако је Бахмут, према проценама америчког медија, стратешки небитан град, Украјина одбија да га напусти.

„Сваки дан одбране града нам омогућава да добијемо на времену да припремимо резерве и припремимо се за будуће офанзивне операције“, рекао је генерал-пуковник Александар Сирски, командант копнених снага Украјине.

Више званичника администрације, међутим, брине да Украјина троши толико људства и муниције у Бахмуту да би то могло да угрози њихову способност да покрену велику контраофанзиву на пролеће.

„Свакако не желим да одбацим огроман труд који су украјински војници и вође уложили у одбрану Бахмута — али мислим да тај град има више симболичну него стратешку и оперативну вредност“, рекао је министар одбране САД Лојд Остин.

У међувремену, процена америчких обавештајних служби сугерише да је „проукрајинска група“ одговорна за уништење гасовода Северни ток прошле јесени. Нови обавештајни подаци које је објавио „Њујорк тајмс“ у супротности су са америчком теоријом да је Москва одговорна за саботирање гасовода који су испоручивали руски гас у Европу. И са детаљним извештајем новинара Симора Херша да је ЦИА уз помоћ Норвешке дигла гасовод у ваздух.

Обавештајни аналитичари не верују да су Зеленски или његови сарадници били умешани у саботажу, али је Бајденова администрација сигнализирала Кијеву – слично као када је аутомобил бомба у Москви убила ћерку истакнутог руског националисте прошле године – да одређени акти насиља ван граница Украјине неће бити толерисани.

Повремено је било и фрустрација око испоруке оружја Вашингтона Украјини. Сједињене Државе су послале далеко највише наоружања и опреме на фронт, али то Кијеву није довољно. Иако је већина у администрацији показивала разумевање, било је негодовања због сталних захтева и недовољне захвалности Зеленског за оно што је добио, рекла су двојица званичника Беле куће.

„Мислим да је администрација подељена, Савет за националну безбедност је подељен“ око тога које оружје послати Украјини, рекао је Мекол, који је у сталном контакту са високим Бајденовим званичницима. „Разговарам са многим врхунским војним лицима и они у великој мери подржавају да им се пошаље АТАЦМС“ ракетни систем.

Администрација није обезбедила те ракете дугог домета јер их у америчком арсеналу има мало. Такође постоји бојазан да би Украјина могла да удари циљеве у Русији и тако потенцијално ескалира сукоб.

У међувремену, портпаролка Савета за националну безбедност Адријен Вотсон рекла је да је Бела кућа „у сталној комуникацији са Украјином јер подржавамо одбрану њиховог суверенитета и територијалног интегритета“. Она је додала да, с обзиром да Русија не показује знаке да намерава да прекине специјалну операцију, „најбоље што можемо да урадимо је да наставимо да помажемо Украјини да успе на бојном пољу како би могла да буде у најјачој могућој позицији за преговарачким столом када то време дође.“

Али све веће трзавице могле би да наговесте и већу поделу у дебати о томе како ће се сукоб завршити, пише „Политико“.

Иако је Бајден обећао сталну подршку, а каса је за сада отворена, САД су Кијеву јасно ставиле до знања да не могу бескрајно да финансирају Украјину на овом нивоу. Иако је подршка Украјини углавном била двостраначка, све већи број републиканаца почео је да изражава скептицизам у погледу употребе америчког новца за подршку Кијеву без назнаке краја сукоба на другом крају света.

Међу онима који су изразили сумњу у подршку на дуге стазе је и председник Представничког дома Кевин Макарти, који је рекао да САД неће понудити „бланко чек“ Украјини и одбио је позив Зеленског да отпутује у Кијев и упозна се са реалношћу.

„Увек постоје нека трвења“, рекао је Курт Вокер, специјални председнички изасланик за Украјину током Трампове администрације. „Зеленски је такође мало претерао са Макартијем – имао је ту потребу да га ‘образује’, а не да ради са њим.“

Инсистирање Зеленског да цела Украјина — укључујући Крим, који је под руском контролом од 2014. године — буде враћена под контролу Кијева пре него што почну било какви мировни преговори само би продужило сукоб, сматрају амерички званичници. Државни секретар Ентони Блинкен сигнализирао је Кијеву да би потенцијално заузимање Крима било црвена линија за Москву и могло би да изазове драматичну ескалацију.

Штавише, Пентагон доследно изражава сумњу да ће украјинске снаге – упркос томе што су наоружане софистицираним западним оружјем – моћи да истисну Русију са Крима.

Бајден је за сада остао при свом рефрену да ће САД све одлуке и о борбама и о миру препустити Зеленском. Али широм Вашингтона је почело шапутање о томе колико ће то бити одрживо док се сукоб наставља — а назиру се председнички избори.