Прочитај ми чланакПроцене Националне асоцијације туристичких агенција Србије сведоче да око милион наших суграђана пакује кофере и одлази на заслужени предах.
Иако је лето за већину особа синоним за сунце, море и палме које њишу гране на некој егзотичној плажи, сваки трећи грађанин Европске уније не може себи да приушти недељу дана годишњег одмора далеко од куће, показало је најновије истраживање Европског статистичког бироа.
На врху ранг-листе најсиромашнијих земаља налазе се Румунија и Хрватска, у којој ће чак шест од десет грађана остати код куће, а у сличној позицији налази се и више од половине становника Бугарске, Грчке, Кипра и Мађарске.
Парадоксално је да ће о мору ове године највише маштати становници медитеранских земаља – статистика јасно говори да на одмор не може да оде скоро половина Португалаца и Италијана, баш као ни 40 процената Шпанаца и Малтежана.
Важи и обрнуто, на одморе ће ове године највише путовати становници скандинавских земаља – пре свега Швеђани, Данци и Финци. Највећи број разгледница са мора ове године ће слати и грађани Луксембурга, Аустрије, Холандије и Немачке.
С обзиром на то да Србија званично није део велике породице европских земаља, Евростат не располаже подацима колико наших суграђана (не) може себи да приушти недељу дана одмора ван куће, али процене Националне асоцијације туристичких агенција Србије („Јута”) сведоче да око милион наших суграђана пакује кофере и одлази на заслужени одмор, а одредиште са које најчешће шаљемо разгледнице и постављамо слике на „Фејсбук” и „Инстаграм” и даље је Грчка. Процене „Јуте” сведоче да око 900.000 годишње ужива на плажама Јонског, Егејског и Средоземног мора која запљускују грчке обале, а око две трећине њих у Грчку одлази посредством туристичких агенција.
Црна Гора је следећа дестинација на којој најчешће проводимо одмор – око 300.000 наших туриста годишње летује код суседа. Захваљујући родбинским и пријатељским везама, тек сваки трећи туриста који путује у ову земљу користи услуге путничких агенција. Подаци такође говоре да око 10.000 наших туриста сваке године летује на хрватском приморју – углавном у индивидуалним аранжманима.
Ове сезоне са Аеродрома „Никола Тесла“ полетеће 700.000 људи – пре свега у Грчку, а потом у Турску и Египат. Туристички радници нису изненађени повратком Срба на плаже Хургаде и Анталије с обзиром на то да летовање у „ол инклузив“ варијанти често кошта јефтиније него полупансион у Грчкој, који подразумева свакодневно плаћање лежаљке и сунцобрана за плажу, кафе, сладоледа, гироса, кокица, лимунада и осталих „мамипара“.
„Упркос кризи, наши туристи се не одричу летовања, али бирају јефтиније аранжмане, користе ’ласт минит’ пакете или одлазе на одмор у предсезони или постсезони. Укупан број туриста није се смањио у односу на 2008/2009. годину, а занимљиво је да између 150.000 и 200.000 људи путује неколико пута годишње – у европске градове углавном путују аутобусом, а у летњем периоду бирају јефтиније дестинације. Расте и број путника који одлазе у егзотична летовалишта – цена авио-превоза се смањује јер се уводе директне авионске линије, па летовање на Малдивима, Сејшелима или Балију више није синоним за ’сан летње ноћи’, већ је постало јава великог броја наших суграђана“, објашњава Зоран Арсеновић, председник управног одбора „Јуте”.
Прескупо летовање у сопственој земљи
Коментаришући један од најпарадоксалнијих података изведених из истраживања Евростата који гласи да су управо становници медитеранских земаља ти који најчешће не могу да издвоје новац за годишњи одмор, Зоран Арсеновић скреће пажњу на чињеницу да се многи становници Хрватске, Грчке и Шпаније жале да им је летовање у сопственој земљи – једноставно прескупо.
„Ако имате на уму да је просечна плата у Хрватској око 800 евра – колико кошта недељу дана у хотелу на обали мора у срцу сезоне за једну особу, јасно је да су те цене намењене пре свега гостима из западне Европе који имају неупоредиво веће зараде. Слична је ситуација и у Грчкој – кафу од пет евра не може себи да приушти већина домаћег становништва, али могу туристи из западне Европе. Становници у медитеранским земљама углавном одлазе на продужене викенде на море неколико пута у сезони и на тај начин летују и одмарају се“, закључује наш саговорник.
