Прочитај ми чланакБивши украјински амбасадори у региони су по повратку у земљу постали врло активни у борби против Русија и руског говорног становништва у властитој земљи.
Тако је Олександр Левченко, бивши амбасадор у Хрватској, који се „случајно“ вратио у Украјину након што је УСКОК отворио казнену истрагу због ремонта ваздухплова МиГ-21 хрватског ваздухпловства, на којима је украјински завод у Одеси ремонт направио по „Моделу Франкенштајн“, уграђујући у њих делове старих неупотребљивих јеменских и алжирских ваздухплова.
Но, како смо о томе већ писало, подсетимо само да је Олександр Левченко, према посљедњим информацијама, био саветник украјинског министра за „привремено окупирана подручја“, којем је помагао да с међувладином украјинско-хрватском комисијом реинтегрише Доњеку и Луганску Народну Републику по „хрватском сценарију“. Наравно, Кијеву би за примену таквог сценарија требала војна побједа попут „Олује“ у Хрватској 1995. године, што је потхват о којем украјинска војска може само сањати.
Ових се дана огласио и други украјински дипломат, Олександр Александрович, који је био амбасадор режима из Кијева у Србији. Александрович је позвао је „међународну заједницу“ да колапс Русије постави за свој циљ. О томе је писао у чланку “Једини начин да се носи с Русијом”, објављеном на украјинском порталу Ценсор.
Према дипломату, сви покушаји да се постигне споразум с Москвом на цивилизирани начин осуђени су на неуспјех, јер су “противни смерницама режима у Кремљу“.
Истовремено, објаснио је Александрович, руски колапс неће бити потребно проводити у Русији и довољно је Русију изоловати уз помоћ “стварних економских санкција”.
Подсетимо, Александрович је у новембру (студеном) 2017. дао скандалозни интервју за БИРН у којем је изјавио „како Русија користи Србију и припрема српске плаћенике за убијање Украјинаца“.
БИРН је иначе регионални „пројект истраживачког новинарства“ којег финанссирају западне владе или невладиних организација, на пример немачко-амерички „Balkan Trust for Democracy“, којег финансирају немачки Маршал Фонд из Сједињених Држава, УСАИД и Charles Stewart Mott, а остали донатори били су Фонд браће Рокефелер , Фонд Tipping Point, Compagnia di San Paolo , Фонд Роберт Бош, Шведска међународна агенција за развојну сарадњу и министарства спољних послова Данске и Грчке. БИРН, између осталих, финансирају и злогласни амерички Национални фонд за демократију (НЕД) и норвешко Министарство спољних послова.
Но, што је овај пут рекао Олександр Александрович, још један експонент дипломатског збор кијевске хунте?
„Дезинтеграција Русије требала би постати стратешка политика међународне заједнице. О томе свједочи више од пет година руског рата против Украјине и остатка демократског света. Наши поступци морају бити нападачки и за крајњи циљ имати дезинтеграцију Руске Федерације. Ово је једино учинковито дугорочно решење од којег ће користи имати велика већину земаља“, каже украјински дипломат.
„Аргументи у корист овог предлога је да су укључују границе суверене државе први пут након завршетка Другог свјетског рата на силу измењене под кринком псеудореферендума и под изговором „заштите права националних мањина“ и „историјске правде“. По тој се логици може оправдати свака накнадна анексија било којег агресора. Недна земља на свету сада се не може осећати безбедно, ако није кажњен изворни кривац“, каже Александрович.
Украјински дипломат, који је служио у Београду, чудом заборавља да Украјина није прва где су се „насилно“ промениле границе, иако без једног испаљеног метка, односно референдумом Аутономне Републике Крим која овим статусом има право на самоодређење. Но, који су даљни аргументи?
„Русија рутински крши билатералне споразуме, грубо крши међународно право и хуманитарно право, одбија поштивати одлуке Међународног суда правде и других судова УН-а, Међународног поморског суда, Европског суда за људска права, Стокхолмске арбитраже, стално улаже у вето Већу безбедности УН-а како би прикрила своје злочине. Односно, Москва свесно доводи до континуиране ерозије послератног система међународних односа, права и повјерења међу народима“, наставља Александрович.
„Руски напад на Украјину, која нема нуклеарно оружје, озбиљно је поткопао режим неширења овог оружја, потичући остале земље да располажу или набављају оружје за масовно уништење. Случајеви са Северном Корејом и Ираном могу бити само прве “ласте” овог нуклеарног пролећа“, упозорава кијевски дипломат.
„Москва ствара жаришта нестабилности и насиља широм света, посебно на рубу својих граница, али и у Сирији и Либији, Венецуели, на Балкану, Корејском полуотоку и афричким државама.
Кремљ је изравно укључен у војно управљање и безбедност оружаних снага и плаћеника у Донбасу. Постоје докази о његовој умешаности у стварање и потпору ИДИЛ-у, талибанима, Хамасу, Хезболаху. Рушење малезијског авиона, тровање Литвиненка и Скрипалових, те друга убиства ГРУ-а у Европи такође свједоче о одважном државном тероризму Руске Федерације. На окупираним украјинским територијима, руска управа чини убојства, мучења, масовне депортације украјинског и кримско-татарског становништва. У Сирији, Русија бомбардира цивиле, што изазива нове валове миграције у ЕУ“, набројао је Олександр Александрович, чиме је надмашио све своје колеге у Кијеву и шире.
Оваквих оптужби се не би сетили ни МИ6 и ЦИА, укључујући такозване „новинаре“ попут Јулиана Рöпкеа и његових пандана у Еуропској унији и регији. Но, да довршимо листу „аргумената“ за дезинтеграцију Русије.
„Руске специјалне службе надзиру канале набавке дрогом из Азије и Латинске Америке у САД и Европу“, каже Александрович, док се преко 90% опијума производи у Афганистану, а кокаин се највише производи у Перуу и Колумбији, три земље које су „пуне руских војника и обавјештајаца“.
„Московске хибридне методе усмерене су на пропаст Еуропске уније и НАТО-а, подривају темељне демократске вредности, шире политичку корупцију и подржавају организирани криминал.
Москва се почела изравно мешати у изборне и референдумске процесе, укључујући Украјину, Сједињене Државе, Велику Британију, Холандију, Јужну Африку, Мадагаскар, Индонезију, Македонију, Молдавију, ширећи пропаганду, дезинформације и сијући раздор и сукобе у друштвима. Руска Федерација довела је до девалвације вредности фер спорта кроз државно спонзорство допинга. Русија нема поштовања према приватном власништву. Уобичајени облик њене сарадње са страним компанијама је привлачење њихових финансија и технологија, а након што се производња врати на ноге, заробе је кремаљски олигарси“, наставља у свом интервјуу кијевски дипломат.
„Руска технолошка заосталост доводи до све више катастрофа на њеној територији, укључујући нуклеарне, а равнодушност њезиног водства према људском животу узрокује значајне жртве. Свет не може чекати да види нову апокалипсу, јер су ови инциденти прекограничне природе. Сваки покушај смиривања Русије и повратка уобичајеном послу само доводи до све веће ароганције, као што је био случај с повратком руске делегације у ПАЦЕ. Сваки покушај да се а приори постигне цивилизован договор с Москвом осуђен је на неуспех, јер је у супротности с темељним експанзионистичким ставовима Кремља, без обзира на име председника, па чак и без обзира на идеологију или облик владавине. Историја Московске кнежевине, Руског царства, СССР-а и модерне Руске Федерације показује готово идентичне методе и унутарње политичке борбе и спољнополитичког понашања. Руска Федерација на садашњим границама и својим садашњим ресурсима никада није способна постати нормална цивилизирана држава. Уместо тога, Русија сведена на свој данашњу европску територију, лишена оружја за масовно уништење и трајног чланства у Већу безбедности УН-а има све шансе постати одговорним регионалним играчем, можда чак и чланицом ЕУ и НАТО-а, мирно коегзистирајући са својим суседима“, поручује лумен кијевске дипломацтије Олександр Александрович.
„Свести Русију њезин европски дио“ је заправо био план Бжежзинског и првобитне конфедерализације Русије, након чега би се свака од република те лабаве конфедерације одвајала од Москве. Дакле, ништа ново.
Након „реформације руског простора и стварањем низа нових независних држава“, тврди даље Александрович, споменути проблеми, ако не буду потпуно отклоњени, знатно ће се умањити.
“Сличан пад деструктивне улоге Руске Федерације забиљежен је деведесетих година прошлог века, када се њезине тајне службе нису у потпуности опоравиле од распада СССР-а. Након пропасти Руске Федерације, њезини природни ресурси и инфраструктура неће нестати, већ ће постати власништво нових независних држава, чија се политичка култура може формирати под утицајем међународне заједнице и тако омогућити склапање нових цивилизованих уговора и партнерстава“, тврди Александрович.
„Додатни аргумент у корист пропасти Руске Федерације је прилика да окупирани суседи коначно поврате своје територије које је освојила Москва, попут Финске, балтичких држава, Пољске, Кине, Јапана, Грузије и Украјине“, наставља дипломат.
„Важно је нагласити да за распад Руске Федерације није потребно војно деловање. Аутор овог чланка ни на који начин не позива на било какав екстремистички или било који други илегални акт који је у супротности с међународним правом. Једноставно је треба изолирати Русију наметањем стварних економских санкција, укључујући личне санкције против руководиоца с блокадом имовине и забраном уласка, строга ограничења у енергетском, банкарском, финансијском и војном сектору, забрана продаје високе технологије и обарањем цена нафте. Наравно, најтежи задатак биће обезбедати контролу и безбедност нуклеарног и других оружја. Истодобно, искуство разоружања након распада СССР-а показује да тај задатак није немогућ. Такође би било препоручљиво одржавати трајне канале комуникације с руском војском како би се спријечили нежељени вишкови. Нова спољна политика, економска и војно-политичка стратегија за изоловање, одвраћање и присиљавање Русије на мир кроз њезин контролирани колапс требала би добити прећутни консензус и потпору кључних глобалних играча – Сједињених Држава, Европске уније и Кине. Дошло је време када мора пасти посљедње царство зла. Након тога ће свет уздахнути с дубоким олакшањем, гледајући како нестају његови најтежи проблеми“, закључује Олександр Александрович.
Овај чланак, ако сте га уопште прочитали до краја, тешко је разумети и изгледа као да га еј написала психички болесна особа, а не дипломат једне европске земље. Али не треба гајити илузију да је све наведено хрпа бесмислица, обзиром да је сваки сегмент заправо дио ширег плана који се никада није престао проводити против Руске Федерације. Једнако тако, он није настао нити је умро са Zbigniewom Brzezinskim, већ се проводио још у време царске Русије, посебно с тежњама тада глобалног хегемона, Велике Британије, да уништи свог главног еуроазијског конкурента.
Овај план Александровича можда изгледа лудост, јер није остварив само у делу у којем позива цели свет, укључујући ЕУ и Кину, да суделују у њему, добио је одговор руског министарства спољних послова.
Службена представница руског министарства спољних послова, Марија Захарова, коментиришући позив украјинског амбасадора у Србији да уништење Русије постане циљ међународне заједнице, рекла је да, уместо да учи на својим грешкама, кијевска „дипломатија“ поновно тражи своје омиљене грабље.
“Зашто звати странце у помоћ? Кијевски представник се једноставно могао присетити властитог искуства самоуништења и пропасти његове земље”, написала је Захарова на Фејсбуку .
Подсетила га је да против Кијева није било војне акције или санкција, напротив, десетљећима је постојала само финансијска и политичка подршка Запада, а земља је свеједно на рубу распада и банкрота.
“Та некада уједињена земља је у процесу који би, према мишљењу властитог новинара Дмитрија Гордона, могао довести до колапса државе и од Украјине ће остати неколико комада. Прије него што је написао ову херезу, Александрович је барем могао прочитати властите ауторе. Но, уместо да поради на грешкама, кијевска “дипломатија” поновно тражи своје омиљени грабље, да опет стане на њих”, сажела је службена представница руског министарства спољних послова.
ПОМОЗИТЕ РАД СРБИН.ИНФО ДИНАРСКОМ УПЛАТОМ – КЛИКНИТЕ ОВДЕ!
