Прочитај ми чланакЕвропске енергетске компаније ужурбано траже начин како да плате руски гас без кршења закона, односно санкција уведених Москви.
Енергетске компаније у Немачкој и Мађарској потврдиле су да намеравају да удовоље захтеву руског председника Владимира Путина да купци руског гаса тај енергент плаћају у рубљама. Међутим, Европска унија упозорава како постоји ризик да компаније прекрше санкције, које забрањују трансакције с руском централном банком.
Улози су велики јер је Кремљ већ искључио снабдевање Пољској и Бугарској.
Путин је јасно рекао да купци из „непријатељских“ земаља, а то су све земље које су се придружиле санкцијама, морају да почну да плаћају свој гас у рубљама, док је иначе велика већина купаца плаћала у еврима или доларима. Њихове рачуне руска државна енергетска група Гаспром сматраће подмиренима након што се плаћање спроведе, пише британски Гардијан.
Према налогу 172, који је Путин издао у марту, купци морају учествовати у новом платном систему, који захтева отварање два рачуна у Гаспромбанци. Новац би се уплаћивао на један рачун у еврима и доларима пре него што би га банка конвертовала у рубље и исплаћивала Гаспрому с другог рачуна. Тек тада би се сматрало да је купац испунио своју законску обавезу плаћања гаса, преноси Јутарњи лист.
„Ако компаније отворе само банковни рачун и плаћају у еврима, то је то, нема кршења санкција од стране компаније. Након тога, шта ће Руси учинити с новцем, на њима је“, рекао је један званичник ЕУ.
Мађарска је објавила да је задовољна тим планом, док, према извештајима, три највеће европске гасне компаније – немачки Унипер, италијански Ени и аустријски ОМВ – испитују начине како да испоштују Путинов декрет.
Кремљ мора у све бити укључен
Све до ове недеље није било јасно хоће ли Путин испунити своју претњу о прекиду испоруке гаса купцима који одбију његов захтев. Међутим, у среду је Гаспром обуставио испоруку гаса бугарском Булгаргазу и пољском ПГНиГ-у, након што су одбили да плате у рубљама. Након тога, ситуација је постала неугодна. Европски челници, укључујући председницу Европске комисије, Урсулу фон дер Лајен, најавили су да неће испунити Путинове налоге.
Прелиминарна анализа ЕУ, објављена раније овог месеца, показала је да би то било кршење санкција наметнутих Кремљу јер процес конверзије валуте укључује руску централну банку као кључни фактор, а она је под западним санкцијама. „Будући да процес конверзије може потрајати недефинисано време, током ког је страна валута у потпуности у рукама руских власти, укључујући централну банку, то се може чак сматрати зајмом који су одобриле компаније из ЕУ“, навела је Еуропска комисија.
У четвртак су, пак, званичници ЕУ потврдили да би свака компанија која пристане да отвори рачун у рубљама у Русији и на тај начин плаћа гас, прекршила санкције.
Али, можда ипак постоји „рупа“ у свему томе. Према даљим смерницама, које је ЕУ издала прошле недеље, налог Кремља не спречава увознике гаса да затраже од Гаспрома да се сложи да је куповина законски довршена након што се прва уплата, у еврима или доларима, положи у Гаспромбанк.
Након тога би се извршила конверзија у рубље, што значи да купац технички не би прекршио санкције. Друга је могућност, стоји у смерницама, да купци јавно изјаве како сматрају да је куповина завршена након што се изврши њихово плаћање у доларима или еврима. Једина препрека томе, према смерницама, је „потврда с руске стране“ да је све то у складу с декретом 172.
Другим ријечима, Гаспром, односно Кремљ, мора у све бити укључен. Гаспром и Гаспромбанк не подлежу санкцијама ЕУ па је купцима дозвољено преговарање о таквим предлозима без кршења санкција.
Претварање гаса у „оружје“
Чини се да су управо овакве тактике оно што тренутно преиспитују ОМВ и Унипер. Унипер, највећи увозник руског гаса у Немачкој, саопштио је да истражује „конкретне модалитете плаћања“ који би му омогућили плаћање уз придржавање санкција. Неке земље ЕУ, укључујући Њемачку, иначе највећег руског клијента за гас у Европи, навеле су да ће следити предлог Комисије.
Ова очигледна правна рупа у закону значајно „замагљује“ слику о правој природи поштовања Путиновог захтева. На пример, одговарајући на извештај да се ОМВ припрема за плаћање у рубљама, аустријски канцелар Карл Нехамер инсистирао је да то није тако.
Како пише Јутарњи лист, Путиново претварање руског извоза гаса у „оружје“ део је стратегије осмишљене за јачање економије, која је најављена убрзо након почетка напада на Украјину. Одлука Запада да уведе санкције без преседана изазвала је нагли пад вредности рубље и повећала опасност од хиперинфлације у Русији. Као одговор на то, Москва је наметнула строгу контролу капитала, према којој су компаније извознице биле присиљене да конвертују своју зараду у страној валути у рубље.
Лијам Пич, економиста који се бави питањима тржишта у настајању у Капитал економиксу, независној истраживачкој и консултантској фирми која проучава глобалну економију и тржиште, истиче да овонедељна руска акција против Пољске и Бугарске неће имати велики економски утицај на Русију. „Европски увозници наставиће да плаћају Гаспромбанци у еврима, које ће она потом конвертовати рубље. То не чини велику разлику“, каже он. „Политички гледано, Путин покушава да покаже да се Русија супротставља санкцијама и да је способна да извршити некакав притисак“, додаје.
Бугарска: Предлози Брисела нису опција
Два су, пак, могућа објашњења зашто Русија не жели евре или доларе. Прво је да би плаћања у еврима или доларима била додата руским девизним резервама, које су замрзнуте од почетка рата у Украјини, а плаћање руског гаса у рубљама подржава економију у време када се суочава с дубоком рецесијом.
Други разлог је тај што се Русија поступно удаљава од успоставе плаћања у доларима и еврима откако је припојила Крим 2014. године. Русија је настојала да повећа плаћања у рубљама и кинеским јуанима за своју енергију, а рат у Украјини убрзао је тај тренд.
Истовремено, највиши бугарски званичници кажу да заобилазна решења, која је предложила Европска унија, а која компанијама дозвољава да плаћају руски гас без кршења санкција, „вероватно нису опција“, како преноси портал Политицо.
Бугарска, наиме, има искуство из прве руке о томе што се догађа ако купац не поштује нове руске захтеве. „Плаћање на тај рачун не довршава куповину“, рекао је за портал заменик бугарског премијера и министар финансија Асен Василев.
Државна компанија Булгаргаз примила је Гаспромов додатак уговора према ком се захтева да се одрекне контроле над својим новцем у корист трећег субјекта како би се довршио пренос валуте, али без гаранција да ће гас бити испоручен, кажу Василев и министар енергетике Александер Николов.
Без контроле
„Не осећамо се угодно да предамо новац пореских обвезника трећој страни над којом немамо контролу, посебно не трећој страни коју контролише држава која нас ставља на списак непријатеља“, рекао је Василев. „Губите све потенцијалне правне захтеве, арбитражу, судске спорове, све“, додао је Николов.
Након што је затражила појашњења од Гаспрома, али га није добила, Бугарска је одлучила да уплати 50.000 долара на свој уобичајени рачун, а Гаспром је вратио новац и прекинуо испоруку гаса. Василев каже како Софија жели да ЕК покрене антимонополски поступак против Гаспрома, те осигура правну помоћ у надолазећем арбитражном случају против руске компаније.
Међутим, проблем ће се вероватно поновно појавити у надолазећим недељама, будући да ће доспевати све више обавеза плаћања купаца гаса из ЕУ. Николов за руске захтеве каже да су „стварно близу уцене“. „Радите шта год ми желимо да радите и то је то“, закључује Николов.
— СРБИН инфо (@srbininfo) April 30, 2022
