Прочитај ми чланакНовоизабрани председник Доналд Трамп поново је изазвао бурне реакције својим изјавама о потреби да Сједињене Америчке Државе преузму контролу над Гренландом.
Ако би новоизабрани председник заиста био одлучан да контролише највеће острво на свету, могао би покушати да га купи уколико аутономна територија прогласи независност од Данске. Такође би могао размотрити опцију да Гренланд постане територија САД-а слична Порторику или да га укључи у споразум попут оног који САД има са Микронезијом и Маршалским острвима, где америчка војска има неограничен приступ у замену за одбрамбену и финансијску помоћ.
„Постоји много различитих модела администрације под Министарством унутрашњих послова“, рекао је Алекс Греј, бивши шеф особља Савета за националну безбедност током Трампове прве администрације. „Није све једнообразно, и већ имамо преседане за различите опције“.
Могућности и препреке
Ако не може да купи Гренланд, Трамп би могао покушати да постави више војних база како би надзирао Русију и Кину. Међутим, све то зависи од сагласности становника Гренланда, који можда неће подржати такве планове, пише Политико.
Људи из Трамповог окружења почињу озбиљно да разматрају преговоре који би могли довести до тога да острво постане америчка територија. Греј је навео да би то био део шире стратегије за преусмеравање америчке спољне политике ка западној хемисфери, док Русија и Кина показују интерес за регион.
„Не мислим да је немогуће да се оствари директна куповина“, рекао је Греј, истичући историјски пример куповине острва Сент Крој од стране Данске у 17. веку, који је касније САД купио као део споразума 1916. године, а сада је део Девичанских острва.
Ипак, многи становници Гренланда изражавају сумње у вези са тиме да ли би желели да постану део САД-а. Премијер Гренланда, који се залаже за независност од Данске у наредној деценији, изјавио је да Гренланд „није на продају и никада неће бити на продају“.
Трамп је рекао и да не искључује могућност војне инвазије, а то би изазвало узбуну широм света.
„То би било попут примене тактике Садама Хусеина и Владимира Путина,“ рекао је Брајан Финукен, бивши правни саветник у Стејт департменту под тројицом председника. „Ова реторика од стране Трампа је забрињавајућа, јер је он будући председник САД, а његове речи саме по себи имају последице по међународне односе.“
Економске и правне препреке
Један од главних изазова су огромни економски потенцијали Гренланда. Испод отопљеног арктичког леда налазе се минерали и угљоводоници вредни милијарде долара. Осим тога, међународни закони чине куповину или продају територија табу темом, ако не и директно илегалним.
„Ако се овакав потез не призна као валидан и легитиман на међународном нивоу, то може изазвати бројне компликације,“ рекао је Скот Андерсон, бивши правни саветник Стејт департмента.
Војни и стратешки интереси
Ако би Гренланд стекао независност, САД би могле да преговарају о договору сличном Споразумима о слободном удруживању (ЦОФА) које имају са Микронезијом, Маршалским острвима и Палауом. Ови споразуми омогућавају ексклузиван војни приступ САД-а и право да одлучују које друге нације могу распоредити трупе на тој територији.
Такав договор би омогућио Пентагону веће присуство у региону и супротставио се кинеском приступу арктичким бродским рутама док се поларни лед топи, као и руским ваздушним и поморским базама на оближњем Колском полуострву.
Контрола кроз базе
Ако не успе да купи Гренланд или постигне договор о сарадњи, Трамп би могао размотрити проширење постојећих америчких војних база. На пример, база Питуфик на северозападу Гренланда већ има системе раног упозоравања, а додатни сензори могли би попунити празнине у надзору над деловима Атлантског и Арктичког океана.
„Гренланд који је подложан притисцима Русије или Кине није у интересу ни Данске ни САД-а,“ рекао је Греј, додајући да би овакав потез имао и стратешку важност.
