Прочитај ми чланак

Гради се нова НАТО база надомак Србије, биће завршена до почетка зиме

0

Нова НАТО база ниче у срцу Румуније, у граду Чинку. Наредба о њеном формирању стигла је након почетка специјалне руске операције у Украјини. Формирање базе мора да буде завршено до почетка зиме, примиће хиљаду војника. Исто толико америчких већ је у Румунији, а НАТО званичници не искључују могућност доласка још пет хиљада војника.

У место које се налази на око 260 километара од Букурешта, стигло је око 200 војника из Француске, Белгије и Холандије. Они пре зиме морају да заврше смештај за још 800 колега, преноси Блумберг, цитирајући високог француског официра који објашњава да је подизање базе знак солидарности, јер „НАТО мора да брине о својим чланицама, без обзира да ли су моћне или мање богате, некада комунистичке државе“.

Американци већ користе највећу румунску војну луку у Констанци, распоредили су и део ракетног штита пре украјинске кризе, али и радарски центар, јер реч је о стратешком месту на Црном мору. До краја године требало би да буде у функцији и амерички ПВО ракетни систем Патриот, у који је уложено четири милијарде евра.

Директор Евроатланског безбедносног форума, Митар Ковач, каже да вест о формирању базе не треба да чуди, без обзира што се дешава после почетка специјалне војне операције у Украјини, њено формирање је, каже, у складу са стратегијом НАТО о ширењу на исток и „јачању одбране од руског утицаја“.

„Специјална операција само је медијски оголила тај процес, наредбе НАТО-а биле су да се морају значајно повећати снаге, од Балтика, црноморског региона, при чему су поред земаља које су већ ојачавали, као што је Пољска, сада ставили тежиште и на Румунију и Бугарску. НАТО је имао планове и пре него што је Крим придружен Русији, да га заузме као инфраструктуру за своје поморске базе, пре свега за америчке и британске снаге. Када је то пропало припајањем Крима, прављени су планови да се у Очакову и Николајеву, а након тога и у Румунији и Бугарској, јачају, не само поморске и ваздухопловне снаге, већ и копнене. Нова база са хиљаду војника само је индикатор тог настојања“, каже Ковач.

Стратешки значај нове базе

Колико стратешки нова база може да буде, важна, иако не гледа ка Севастопољу, већ се налази у самом срцу Румуније?

Војни аналитичар Милован Бајагић подсећа да Румунија од доба Чаушескуа има добру инфраструктуру за такве базе. Има много подземних логистичких центара, посебно у планинским деловима земље, те да и ова база, без обзира на мали број војника може да буде јака.

„Може да буде моћан радарски центар, да у њега сместе најновије америчке, британске, шведско – норвешке и француске радаре, то је онда јако добар центар за навођење авијације. Такође, могу да у њу ставе и балистичке пројектиле кратког или средњег домета, авио базу, логистичку“, каже Бајагић и додаје да свакако НАТО из ње не може директно да угрози Русију, у случају евентуалног уласка у директан конфликт.

Румунија није бесан пас, као Пољска

Бајагић додаје да га не би зачудило да у наредном периоду Американци додатно појачају војни утицај и на западу Румуније, али да ипак треба сачекати и видети како ће румунска влада да реагује на стварање нове војне базе на другом крају земље.

„Румунија није бесан пас, као Пољска, да се толико окарактерисала у антируским ставовима. Она јесте антируски наклоњена, али не толико екстремно. Питање је политичке игре, колико ће Румуни дозволити Американцима да буду присутни. Иако су њихови војно – политички вазали, то су компликоване политичке игре, а база од хиљаду војника је ништа, то је један ојачани батаљон“, каже Бајагић.

Упитан да прокоментарише договор чланица НАТО-а изнет неколико недеља након почетака специјалне руске операције, да се формира посебна борбена група за Румунију, Бугарску, Мађарску и Словачку, након што су оснажене снаге у Пољској и на Балтику, он каже да се не виде промене у стратегији земаља НАТО од почетка сукоба у Украјини, све је очекивано.

Румунија игра на дистанци

Бајагић, као и Ковач, верује и да је пласирање информација о новој бази у Румунији део америчке пропаганде, јер, каже, САД у јавност пуштају само оно за шта процене да им може бити од користи.

„Нема ту неке велике промене, у свим земљама бившег Варшавског пакта, то је зацртано још планским нападом на Украјину 2014. године. Тада су Американци направили тактику, тачно су одредили ко ће играти коју улогу, међутим, како се развија ситуација на фронту, мислим да ће много већи конфликт бити ако Пољаци упадну у Украјину, Румунија ту игра споредну, логистичку улогу“, каже Бајагић.

Он додаје да је важна и чињеница да је Румунија, у поређењу са другим НАТО државама, Украјини дала занемариву војну помоћ.

„Бугари и Румуни не држе се неутрално, наравно, али мора се приметити да се држе са дистанцом. Румуни добро знају из историје колика је руска војна сила. Пристају на базе колико морају, зато што је земља вазал САД, као и све друге земље Европске уније, дају колико се тражи, али уверен сам да расположење народа није такво, да нису чили да ратују против Руса“.

НАТО ратује пропагандом

Француски представник Алијансе у Румунији Флавијен Гаригу Грандшамп изјавио је да би након изградње ове базе НАТО могао за само неколико дана да распореди у Румунију до пет хиљада војника.

Ковач каже да је и ова информација више део пропаганде, јер је генерални проблем НАТО-а људска ефектива.

„Он има борбене системе и у ваздухопловству и морнарици, али нема довољно способних трупа у копненој војсци које би дале државе чланице да ступе у отворени оружани конфликт са Руском Федерацијом. Зато су и створили и измислили украјинске оружане снаге које могу да надоместе тај хендикеп“, каже Ковач.

Он додаје да је расположивост оружане силе у копненој војсци на страни Руске Федерације, што су показале и бројне НАТО симулације, могућност војничког одговора или напада на Руску Федерацију не постоји.

„Они као „демократске“ државе, због притиска цивилног друштва, нису ни приближно способни да поднесу губитке који би били реални у таквом сукобу. Отуд и немају разумевања за украјинске губитке и знају, по својим прорачунима, да су претрпели 10 одсто досадашњих губитака, НАТО би дошао под знак питања или би се распао“.

УКОЛИКО ИМАТЕ ЖЕЉУ ДА ПОДРЖИТЕ РАД ПРОДУКЦИЈЕ „ЦЕНТАР” И РАД ПОРТАЛА „СРБИН.ИНФO”, ДОНАЦИЈЕ МОЖЕТЕ УПЛАТИТИ ПУТЕМ СЛЕДЕЋИХ ЛИНКОВА:

ХВАЛА И БОГ ВАС БЛАГОСЛОВИО!