Прочитај ми чланак

Град који умире од страха: Живот у најстрашнијем месту на свету

0

Фресниљо, град у Мексику у савезној држави Закатекас, преплављено је насиљем и парализовано страхом. Ово место сведочи неуспеху мексичке владе да се ухвати у коштац са организованим криминалом, преноси "Њујорк тајмс".

„Насиље је већ било застрашујуће“, рекла је Гвадалупе, која због своје безбедности није хтела да открије пуно име и презиме, када су гранате експлодрирале испред њене цркве усред бела дана пре неких пет година. Затим су киднапована деца у граду, нестала су без трага. Затим су тела убијених бачена на градске улице, а онда су наоружани људи упали у њену кућу и извукли њеног сина (15) и два његова пријатеља напоље и убили их.

Због свега тога, Гвадалупе је превише престрављена да би изашла из куће.

„Не желим да дође ноћ“, рекла је кроз сузе. „Живот са страхом уопште није живот“.

Према недавном истраживњу мексичке статистичке агенције чак 96 одсто људи каже да се осећа несигурно, што је највећи проценат у било ком граду у Мексику. Економија може процветати и пропасти, председници и странке и њихова обећања могу доћи и проћи, али за 140.000 људи овог места, као и за многе друге у Мексику, расте осећај да без обзирана промене, насиље и даље траје.

Од када је Мексичка влада започела рат против нарко-картела пре скоро 15 година, статистика убистава се неумољиво повећала. Године 2018. током кандидатуре за председника, Андрес Мануел Лопез Обрадор понудио је велики визију преправљања Мексика, и радикално нови начин борбе против насиља. Рекао је да би прекинуо неуспелу тактику борбе својих претходника. Уместо да хапси и убија трговце људима као што су то радили претходни лидери, он би се фокусирао на узроке насиља: „загрљаји, а не меци“, рекао је он.

Три године након његове победе, а са његовом партијом Морена која контролише Конгрес, удар на криминал се наставља, сугеришући да је приступ Обрадора пропао, па се многи осећају беспомоћно.

„Живимо у паклу“, рекао је Виктор Пина, који се на изборима у јуну кандидовао за градоначелника Фресниља и посматрао је како је његов помоћник убијен пред његовим очима током кампање, преноси „Њујорк тајмс“.

Закатекас, држава у којој се налази Фресниљо, има највећу стопу убистава у земљи, са 122 смртна случаја у јуну, према подацима мексичке владе. У последње време све се претворило у хорор. Лешеви су пронађени како висе са мостова, стрпани су у пластичне кесе или чак везани за крст.

Широм Мексика, убиства су опала за мање од 1 одсто откако је Лопез Обрадор преузео дужност, према државној агенцији за статистику.

То је било довољно да председник у говору прошлог месеца каже да је дошло до побољшања проблема који је наследила његова администрација.

Многи у Фресниљу се на слажу са њим.

„Загрљаји, а не меци – не фукнционишу“, рекао је Хавијер Торес Родригез, чији је брат убијен из ватреног оружја 2018. године.

„Губимо способност да будемо шокирани“, додао је он.

Између осталих стратегија, Лопез Обрадор се усресредио на решавање онога што сматра основних узроцима насиља, финансирање социјалних програма за побољшање образовања и запошљавање младих, преноси Њујорк тајмс.

Постоји „незаустављива ситуација насиља и трагично погоршњае јавне безбедности у Мексику“, рекла је Ангелика Дуран-Мартинез, ванредни професор политичких наука на Универзитету Масачусетс Ловел. „Не постоји јасна безбедносна политика“, додала је она.

Лопез Обрадор је такође удвостручио своју подршку оружаним снагама, прихватајући милитаризацију која је такође обележила претходне администрације.

Један од централних стубова његове борбе против криминала је било стварање Националне гарде од око 100.000 безбедносних снага распоређених у око 180 регионалних касарни широм земље. Лопез Обрадор је прошле недеље најавио да ће гарда добити додатних 2,5 милијарди долара у финансирању. Међутим, стручњаци кажу да се гарда показала неефикасном.

Она се више фокусирала на борбу против ниског нивоа криминала него против картела. И као снаге безбедности састављене од припадника савезне полиције, војске и безбедносних стручњака, нису се добро показали.

У Фресниљу, Национална гарда није довољно учинила, каже градоначелник града Саул Монреал, члан председникове странке Морена.

„Они су овде, присутни су, врше патроле, али оно што нам је тренутно потребно је борба против организованог криминала“, рекао је Монреал. Он је поново изабран за градоначелника у јуну. Ово је су били једни оа најнасилнијих избора у Мексику у историји, са најмање 102 особе које су убијене током кампање, што је још један знак да је безбедност у земљи јако ниска.

Његова породица је политички јако моћна. Његов брат Давид је изабрани гувернер Закатекаса. Још један брат Рикардо води Морена странку у Сенату и рекао је да намерава да се кандидује на изборима за председника 2024. године. Али чак ни политичка важност породице није успела да спаси град или државу.

Граничећи се са осам других држава, Закатекс је дуго био у средишту трговине дрогом, на раскрсници између Пацифика где се испоручују производи наркотика и за производњу лекова, и северних држава дуж границе са САД-ом.

Фресниљо, који се налази у центру важних путове и ауто-путеве, стратешки је важан. Међутим, његови становници кажу да су препуштени сами себи. То је уследило 2007. и 2008. године, јер их је владин напад на картеле довео до цепања, развоја и шерења.

У последњих неколико година, регион је поприште битке између две најмоћније криминалне групе у земљи: картела Синалоа и картела Халиско Нова генерација, преноси Њујорк тајмс.

Усред те борбе су обични становници овог месте попут жене са почетка наше приче – Гвадалупе. Она каже да се сећа да је као девојчица до поноћи седела са својим комшијама. Сада је град пуст када падне мрак.

Гвадалупе не дозвољава својој деци да се играју без надзора, али то ње могло да спречи да насиље погоди и њену породицу. У ноћи када је њен син убијен, средином јула, четири наоружана мушкарца су упала у њену кућу, извукли тинејџера напоље, као и његове другове и убили их. Чула се рафална паљба, а нападачи су побегли.

Сада она и њен породица живе у страху. Превише су уплашени да остану у истој кући, па су се преселили код Гвадалупиних родитеља у други крај града. Међутим, страх је остао. Мотив и идентитет убица остају непознати.

Гвадалупе је размишљала да напусти град, па чак и да се убије.

„Овде нема ничега. Страх нас је обузео“, рекла је она.