Прочитај ми чланак
Европа се суочава са растућим и све јачим сепаратистичким покретима, а аналитичари су сагласни да су разлози за то већином економске природе.
Каталонци траже независност
Шкотска је најавила планове одржавања референдума о независности од Британије до краја 2014, а Фландрија жели да Белгија постане конфедерација, подсјећа се у анализи „Гласа Русије“.
Овај тренд инспирисао је Каталонце у Шпанији, гдје је сепаратизам већ дуже вријеме у успону, јер развијене области не желе да дијеле дугове остатка Европе.
Економски најјача област Шпаније – Каталонија већ дуго времена сања о независности, а исто важи за сјеверну италијанску област Паданију и њемачку Баварску на југу земље.
На недавно одржаним локалним изборима у Белгији побиједила је сепаратистичка Нова фламанска алијанса. Вођа странке већ је апеловао на владу да преговара о процесу којим би се Белгија претворила у конфедерацију.
Област Валоне на југу земље, гдје се говори француски језик, добија помоћ државе, што не одобрава просперитетнији фламански регион, у коме се говори холандски језик.
Вођа Нове фламанске алијансе Барт Де Вевер рекао је да је Фламанцима доста да их третирају као краве, „добре само због свог млијека“.
„Европски сепаратизам ослања се на економска питања, а не етничка и вјерска“, рекао је политички аналитичар Михаил Неизмаков.
Он је додао да сви просперитетни региони имају снажне сепаратистичке партије.
„Шкотска национална партија ужива широку подршку након што су откривена нафтна поља у Шкотској. Италијанска Сјеверна лига, такође, се снажно противи идеји плаћања за мање успјешан југ земље и Сицилију. Сада када је још актуелна економска криза, сепаратистички покрети биће још снажнији“, рекао је Неизмаков.
Јекатерина Черкасова са Института за глобалну економију и међуанродне односе дијели то мишљење.
„Сепаратистички покрети директно су повезани са економским проблемима и развијаће се у зависности од догађаја у еврозони, посебно Грчкој, Италији, Шпанији, Португалији и Ирској“, рекла је она.
Шеф центра за економске студије на Институту за глобализацију и социјалне покрете Ваислиј Колташов вјерује да је сепаратизам дио опште кризе у ЕУ.
„Каталонска политика једнака је политици Њемачке. Њемачка не жели да рјешава економске проблеме других. Берлин сматра да је неопходно наћи начин постизања финансијске стабилности, присиљавајући земље да примијене политике које су лоше по њене националне економије и то је оно што видимо у Грчкој, Португалији, Шпанији и Италији. У складу са тима Каталонија тражи независност“, рекао је Колташов.
Експерти кажу да би неки региони могли да профитирају из овакве ситуације. Одвојени од одређене земље и ЕУ ти региони генерално не треба да плаћају велики дуг са којима се суочавају Европљани.
У међувремену, шансе су мале да наведене области добију независност.
Белгијски премијер Елио Ди Рупо одбацио је могућност државних реформи, док каталонски лидер Артур Мас не добија помоћ Мадрида.
Он је рекао да ће затражити помоћ Брисела ако шпанска влада забрани референдум о независности у Каталонији.
Очигледно, нису све земље спремне да слиједе британског премијера Дејвида Камерона и првог министра Шкотске Алекса Салмонда, који су већ поставили сцену за референдум о шкотској независности.
(Глас Русије)
