Прочитај ми чланакНакон скоро три године упозорења и повлачења „црвених линија“, Русија је почела да одговара на провокације Запада и Украјине, користећи напредне технологије и софистицирано оружје.
Ипак, делотворност ових одговора остаје предмет озбиљних дебата, јер се поставља питање колико они заправо мењају стратешку динамику на терену.
АТАЦМС напади и руски одговор
Последње недеље новембра обележене су низом напада украјинских снага америчким ракетама АТАЦМС. Напади су циљали војну инфраструктуру у Курској области, укључујући аеродроме и системе ПВО.
Министарство одбране Русије известило је да је већина ракета неутралисана системима С-400 и „Панцир“, али је неколико погодака изазвало лакше повреде и мању штету на објектима.
Руски одговор, према спекулацијама, укључује тестирање нове хиперсоничне ракете „Орешник“. Овај систем, лансиран са полигона Капустин Јар, показао се као кључни елемент нове руске стратегије, омогућавајући прецизне ударе на циљеве далеко изван домета претходних система попут „Искандера“.
Размена ескалација: Од АТАЦМС-а до „Орешника“
Руски председник Владимир Путин упозорио је Запад да коришћење западних ракета против руске територије представља директан чин непријатељства НАТО-а према Русији.
Међутим, Запад је ово упозорење игнорисао, ескалирајући ситуацију новим нападима. Као одговор, Русија је 21. новембра лансирала „Орешник“ на индустријски комплекс „Јужмаш“ у Дњепру, што је сигнализирало прелазак на офанзивнију стратегију.
Ова ракета, способна да носи нуклеарне бојеве главе, осмишљена је да одговори на изазове и у европском и у глобалном стратешком контексту. Њена употреба демонстрира моћ Русије да гађа кључне циљеве на великим удаљеностима, неутрализујући предности западних система одбране попут СМ-3.
Могући сценарији даљих руских одговора
Стручњаци разматрају неколико сценарија за даљи развој ситуације:
Циљање западних војних база у Европи
Русија би могла да користи „Орешник“ за ударе на америчке системе противракетне одбране у Пољској и Румунији, чиме би угрозила кључне логистичке тачке НАТО-а. Ово би изазвало озбиљне дилеме за САД и њихове савезнике, јер би одговор у виду масовне ескалације био тешко оправдати.
Напади на логистичке центре
Потенцијални удари на логистички чвор у пољском Жешову или на нову америчку базу у Румунији могли би да прекину токове оружја и опреме ка Украјини, успоравајући способност Кијева да настави сукоб.
Фокус на Украјинску индустрију
Русија би могла наставити политику „деиндустријализације“ Украјине, циљајући кључне војне и индустријске објекте попут „Мотор-Сича“ у Запорожју, „Визар“ фабрике у Кијеву или Бескидског тунела на западу земље. Ови удари би додатно ослабили украјинску војну способност.
Удар на балтичке земље
Коришћењем дронова „Геран“ за нападе на војне циљеве у Литванији, Летонији и Естонији, Русија би могла да тестира реакције НАТО-а без директног изазивања масовног сукоба. Овај приступ омогућава ескалацију без преласка на нуклеарни сукоб.
Проблеми руске стратегије
Упркос потенцијалу „Орешника“ и других система, критичари истичу ограничења руске стратегије. На Западу се уништавање украјинске инфраструктуре доживљава као прихватљива цена за исцрпљивање Русије.
Наиме, напади на индустрију Украјине не погађају кључне западне интересе, док истовремено омогућавају Кијеву да се и даље ослања на страну помоћ.
Кључни изазов за Русију остаје како да ефективно одговори, а да не изазове глобалну ескалацију. Док „Орешник“ пружа могућности за циљане ударе, његова употреба против директних западних мета носи ризик отварања новог, опаснијег фронта.
Да ли „Орешник“ мења правила игре?
Иако „Орешник“ симболизује технолошки напредак Русије, његова употреба мора бити пажљиво осмишљена како би се избегла шира ескалација.
Кључ успеха лежи у балансирању између демонстрације моћи и избегавања директног сукоба са НАТО-ом.
Уколико Русија успе да примени ову стратегију, „Орешник“ би могао постати прекретница у сукобу, осигуравајући нову равнотежу снага у корист Москве.
