Прочитај ми чланакНаставком или никад потпуним нестанком вирусних и сличних претњи становништву и државама, упитним се чини повратак на отворене границе, апсолутну слободу кретања становништва и радне снаге, класично тржиште рада и све досад познате законитости радних миграција.
Вирусни налет свом силином у кратком времену захватио је практично све просторе, све популације и све делатности које се пре свега темеље на радној мобилности, социјалним и радним контактима. Брзина и силина вирусног деструктивног таласа с пуно почетних, преносних и последичних непознаница указала је на научну неспремност и све мањкавости у кризним раздобљима по пуно друштвених и државних параметара уређених система, друштава, простора и држава.
Свет је једноставно застао, а нова времена и нови обрасци организовања постали су нужност.
Затварање у уске националне оквире и повратак државним одлукама у интересу властите популације уздрмао је помно политичко-дипломатски грађени асоцијацијски систем и потврдио образац функционисања у новим кризним и могуц́им будуц́им околностима. Поновно се потврдило како је људска популација апсолутно најважнији део сваког друштва и простора и основни чинилац сваке делатности, а долазак изненадне и непланиране кризе (вирусне или неке друге) удар који поремети мање-више све устаљене законитости.
Финансијски и радни поремец́аји су посебно видљиви и с далекосежним последицама, па су резолутне одлуке и поступања националних влада кључни за ублажавање деструкције и усмеравање развојних процеса у будуц́ности.
Заснована наравно на знању, способности, одговорности и стручности уз напуштање досадашњег политичког детерминизма.
Деструктивни фактори
Привремена заборављеност миграцијских притисака према Европи и демографских проблема везаних уз смртност, природни пад, депопулацију и недостатак одговарајуц́е радне снаге развијених и изразито депопулацијских европских земаља биц́е кратког века, јер су управо ратне и овакве данашње вирусне кризе и највец́и деструктивни фактори сваке популације, ма колико она била медицински, организационо, технолошки и на сваки други начин заштиц́ена и развијена.
Праве рефлексије вирусне кризе на демографске структуре још се не виде у службеним статистикама, али могу да се претпоставе и пројекцијски поставе према парцијалним подацима о смртности и повец́ању броја незапослених који су нам вец́ доступни практично за сваку земљу.
Демографски поремец́аји су очекивани, а државне интервенције ц́е свакако бити потребне у функцији демографске ревитализације и укупног развоја.
Смањивањем радних, производних, продајних и осталих сличних активности у кризним временима кад приходи, добит и финансијске акумулације нису у очекиваним, планским или вец́ навикнутим пословодним оквирима, резултирају великим бројем отказа.
Отказ се показао као најједноставнија пословна мера и заправо је негација кључне важности људске популације у свим делатностима. Делом су откази радног односа нужност због немогуц́ности стварања потребних прихода, али делом су и последица смањивања профитних трендова, неплац́ања за физички изостанак с посла, неспособности кризног управљања и слично. Насупрот томе, затварањем граница, забраном путовања и социјалним раздвајањем, неке друге делатности које нису морале да заустављају своју активност (грађевинска и сличне), имају истовремено велики проблем одржавања функционалног пословања управо због немогуц́ности осигуравања радне снаге мобилним или миграцијским моделом.
Ублажавање удара
Кризна отпуштања радника и њихов недостатак у темељним делатностима које могу и морају да функционишу у свим околностима потврђују потребу законског дефинисања радних права у кризним временима и државне подстицајне интервенције примарно засноване на пореским систему као најважнијем обрасцу ублажавања последица.
Државни модел ублажавања кризног удара притом не би смео да буде линеаран јер је и потенцијал реаговања на кризу различит и коначно би у кризним временима требало да се спроводи модел усклађености с могуц́ностима.
Доласком вирусне кризе постојец́и образац осигуравања радне снаге једноставно је прекинут, а велики број нових незапослених због кризе практино мења уходану парадигму. А наставак следи по новим правилима и приступима.
Разматрање наставка и дефинисање нових образаца запошљавања, подстицајних мера и миграцијских законитости радне снаге потврђују се и сврставају међу приоритетна одлучивања и поступања.
То потврђују и последице кризе управо у Аустрији и Немачкој због чега се нужно променила и пројекција потребе за радном снагом из балканских земаља.
Према стручним проценама, вирусна криза ц́е довести до највец́е рецесије у Немачкој након Другог светског рата и порасту стопе незапослености са 0,7 на 5,8% као и нефункционалном тржишту рада због ограничења контаката.
Истовремено је пораст незапослености у Аустрији због кризе у релативним односима према укупној запослености и према броју становника вец́и него у Немачкој: Аустрија има пораст незапослености у односу на прошлу годину 58%, а Немачка 19%.
