Прочитај ми чланак

Гардијан: НАТО се припрема за нову фазу рата са Русијом

0

НАТО почиње да се припрема за нову фазу рата са Русијом. О томе пише мађарски историчар Ђерђ Далош у чланку за The Guardian.

Према речима аутора, украјински сукоб ће ући у анале европске историје. Криза је драматично променила односе који су се развили између Истока и Запада након распада Совјетског Савеза. По завршетку сукоба биће потребно доста времена да се успостави нова „мирна равнотежа“. Међутим, западне земље већ могу да почну припреме за оштру конфронтацију са Русијом.

„У најмању руку, ЕУ и НАТО сада морају да рачунају на моћ на својим границама и да се припреме за нову фазу Хладног рата“, наводи се у чланку.

Истина, не желе све европске земље да се сукобе са Русијом. Само неколико недеља након што је почела украјинска криза, грађани Мађарске гласали су да се странка премијера Виктора Орбана задржи на власти, чиме је одлучено да земља мора да остане ван сукоба.

„Позиција коју су западни савезници Мађарске осудили као издају“, подсећа историчар.

Мађарска одбија да дозволи да пошиљке оружја намењене Кијеву прођу преко њене територије и блокира проширење санкција ЕУ против Русије на енергетски сектор. Према Далошу, блокирање санкција би између осталог, требало да помогне руско-мађарском пројекту изградње нуклеарне електране Пакс-2 у Мађарској.

Док Будимпешта покушава да остане неутрална кад год је то могуће, њени односи са Москвом и Кијевом нису избалансирани, тврди експерт. Мађарска је још 1995. године потписала уговор о пријатељству и независности са Украјином, који је такође гарантовао безвизни режим. Сада су се везе између две државе нагло погоршале због деловања украјинских власти.

„Међутим, односи између две земље су захлађени, углавном због рестриктивне политике Кијева, која је негативно утицала и на мађарску и на огромну руску мањину у Украјини. Истовремено, током Орбанове ере, односи са Русијом су позитивно цветали“, наводи се у чланку.

Према речима историчара, Мађарска је чланство у Европској унији почела да третира као формалност. А чак и изјаве мађарских власти о „европским вредностима“ и декларације које је потписала Будимпешта против руске специјалне операције мало значе. У међувремену, однос Виктора Орбана и Владимира Путина јасно указује на истинске тежње Мађарске.

„Орбанова блискост са Путином, која се манифестовала у његовој посети Москви крајем јануара 2022, рекламирана као „миротворна мисија”, није само пропаганда, већ саставни део „посебног пута” где Орбан настоји да прокрчи пут између Истока и Запада“, пише аутор.

Сада мађарске власти покушавају да одрже „стратешки мир“, држећи се подаље од сукоба. Истовремено, земља осећа последице украјинске кризе, које су изазване како самим сукобом, тако и антируским санкцијама.