Прочитај ми чланак- Београд се данас, на дан протеста, описује као буре барута, али је једнако важно како ће председник Србије реаговати и данас и сутра - оцењује Брент Садлер у ауторском тексту за данашњи Гардијан додајући да је у атмосфери гнева због нефункционалне политике и оптужби за корупцију Александар Вучић под лупом, како у Србији тако и у иностранству.
Са улица Београда постало је немогуће игнорисати пукотине у ауторитарној власти председника Александра Вучића. Након више од четири месеца углавном мирних протеста које предводе студенти, фрустрација због режима достигла је тачку кључања, пише аутор.
Описујући како се Србија спрема за масовни антивладин протест, док се хиљаде студената и грађана окупљају како би изразили незадовољство влашћу Садлер додаје да многи грађани описују српску престоницу као град „под опсадом“, док власти спроводе драстичне мере за које критичари тврде да су смишљене како би застрашиле људе и спречиле их да присуствују демонстрацијама.
Државна железничка компанија, Србија Воз, изненада је обуставила све међуградске возове, наводећи анонимне претње бомбом као званичан разлог. Такође, извештава се о отказивању међуградских аутобуса ка Београду, па чак и говорка да су трактори и камиони постављени као барикаде на кључним путевима који воде у главни град, пише аутор и додаје да су те невиђене мере изазвале критике, јер многи сматрају да власт фактички затвара Београд како би угушила протестни покрет.
Упркос овим напорима, конвоји студената и присталица из целе Србије проналазе алтернативне начине да стигну у Београд. Многе групе, незаплашене тактиком власти, кренуле су на пут данима унапред, пешице или бициклом, одлучне да буду део онога што сматрају историјским скупом.
Истовремено, западни дипломати позивају српске власти да осигурају мирно одржавање протеста и безбедност учесника, упозоравајући да би сваки покушај гушења демонстрација могао да ескалира тензије на домаћем и међународном плану.
У оштрој супротности са апелима дипломата за смиривање ситуације, Вучић и његова влада данашњи протест представљају као буре барута које само што не експлодира. Већ данима званичници претећи упозоравају да су сукоби неизбежни, па чак и сугеришу да би демонстранти могли напасти полицију или покушати насилно да упадну у парламент.
Ово непрекидно понављање алармантне реторике власт користи као оправдање за оштар одговор, уз масовно присуство полиције и унапред планиране безбедносне мере широм Београда. Ове акције не само да подижу тензије, већ и шаљу јасну поруку застрашивања, представљајући демонстранте као претњу националној стабилности, док истовремено јачају наратив власти о контроли.
Окидач за све ово био је смртоносно урушавање бетонске надстрешнице на реновираној главној железничкој станици у Новом Саду, где је крајем прошле године страдало 15 људи, пише Садлер и додаје да је то покренуло масовне протесте широм Србије, поставши симбол нечег много дубљег: система у којем су корупција, неефикасност и политичко подобништво дубоко укорењени.
Иако је тврдње о раширеној корупцији често тешко у потпуности доказати критичари указују на нетранспарентне државне уговоре, политичко покровитељство и недостатак одговорности као забрињавајуће показатеље. Правосуђе се сматра компромитованим, медији су под сталним нападима, а цивилно друштво трпи притиске. У таквом окружењу, протести више нису само реакција на појединачне проблеме – они представљају очајнички позив за будућност ослобођену стега аутократа и њихових савезника, оцењује се.
Неочекивани талас студентског незадовољства не односи се само на један инцидент – он одражава дубоку фрустрацију генерације која се осећа напуштено и изневерено од стране исте политичке елите која предуго држи власт. Оно чему сада сведочимо јесте до сада невиђени покрет опозиције новог доба, појачан креативним коришћењем друштвених мрежа који брзо шири свој утицај кроз градове и села Србије, пипе Садлер.
Обим и истрајност ових протеста знак су да се земља налази на прекретници, с Вучићем, некада сматраним недодирљивим, који се сада суочава с истинским изазовом својој власти. Ипак, упркос широком незадовољству, Запад наставља да одржава односе са контроверзним српским лидером под изговором одржавања Србије на путу ка ЕУ.
И вероватно с разлогом, пише Садлер. Колико год Вучићева владавина имала недостатака, не постоји јасна или одржива алтернатива уколико би његова власт ослабила. Политичка опозиција је расцепкана, често више усредсређена на међусобне сукобе него на представљање јединствене визије за будућност.
Ипак, ЕУ наставља да сарађује с Вучићем као да је поуздан партнер, игноришући кључне проблеме који би требало да буду алармантни. Жмури на његове блиске везе са Владимиром Путином, све већи кинески економски утицај на српску инфраструктуру и чињеницу да је српски енергетски гигант НИС и даље већински у власништву руских интереса, упркос санкцијама ЕУ.
Овај привидна контрасдикторност у политици ЕУ отвара питања о стварној посвећености блока сопственим вредностима и дугорочној стратегији у региону, нарочито када прагматични савези изгледа имају предност над идеалима демократског управљања и геополитичке стабилности.
Са једне стране, понашање српске власти и мере блокаде пројектују атмосферу надолазеће кризе. Са друге стране, демонстранти – охрабрени моралном подршком из иностранства – остају истрајни у својој посвећености ненасиљу.
Док се на однос Србије према Москви може гледати као на покушај успостављања равнотеже између њених историјских веза са Русијом и тежње ка чланству у ЕУ и НАТО, у исто време поставља питање који су стварни приоритети власти.
Под Вучићевом влашћу, Србија сведочи растућим ауторитарним тенденцијама. Овакви потези само продубљују сумње у његове дугорочне приоритете и намере. Ако нас је историја нечему научила, то је да игнорисање Балкана често доводи до неочекиваних и далекосежних последица, закључује Садлер.
