Pročitaj mi članak

Gardijan: Dozvoliti udare na Rusiju bila bi greška nuklearnih razmera

0

Članak koji je napisao britanski novinar Sajmon Dženkins za „The Guardian“, u kojem se kritički osvrće na britansku politiku prema Ukrajini, otvara ozbiljnu debatu o potencijalnim posledicama davanja Ukrajini dozvole za napade u dubinu ruske teritorije.

Џенкинс износи оштру оцену да би одобрење за коришћење британских далекометних ракета против Русије могло представљати „грешку нуклеарних размера“.

Он тиме указује на изузетно високе ризике таквог потеза, како на глобалном политичком плану, тако и у смислу војног ескалирања сукоба.

Критика британске војне политике

Према Џенкинсу, тренутна британска војна политика у контексту сукоба у Украјини делује као „оружано позирање“ које не доноси никакве конкретне користи.

Он критикује војне и политичке вође, укључујући премијера Кир Стармера, за њихову подршку Украјини, посебно у виду дозволе за коришћење далекометних ракета Сторм Схадоw.

Џенкинс ову подршку сматра бесмисленом и упозорава да она само додатно подстиче скептицизам код кључних међународних играча, посебно у Сједињеним Америчким Државама, где би следећи председник могао бити Доналд Трамп, познат по критичком ставу према НАТО-у и међународним интервенцијама.

Питање нуклеарне претње

Џенкинсова тврдња о „грешци нуклеарних размера“ указује на могућност да би британска војна подршка Украјини могла довести до ескалације сукоба на ниво на којем би употреба нуклеарног оружја постала реална опција.

У том контексту, чланак сугерише да се Запад, укључујући Велику Британију, упушта у опасну игру ескалације конфликта са Русијом, што би могло имати катастрофалне последице по глобалну сигурност.

Политика Запада према Украјини

Један од кључних Џенкинсових аргумената је да подршка Запада Владимиру Зеленском заправо погоршава политичку ситуацију у свету. Он сматра да западни лидери, приказујући се као „опасни момци“, не доносе никакву корист свету и да само пролонгирају сукоб обећавајући Зеленском „потпуну победу“.

Џенкинс критикује западне лидере због оваквог приступа, јер, како тврди, они знају да таква победа није могућа. Ова реторика, према његовом мишљењу, само продужава патње људи и разарања која прате сукоб.

Овај став доводи у питање ширу стратегију Запада, посебно у погледу њихових дугорочних циљева и моралне одговорности.

Џенкинс се залаже за реалистичнији приступ који би се фокусирао на постизање политичког решења, а не на бесконачно подстицање војних напора које води Украјина, уз подршку западних сила.

Ставови бивших британских званичника

Поред Џенкинсове анализе, чланак се осврће и на ставове пет бивших министара одбране Велике Британије, као и бившег премијера Бориса Џонсона, који су апеловали на актуелног премијера Кира Стармера да одобри Украјини коришћење британских ракета Сторм Схадоw за нападе на руску територију.

Они су чак сугерисали да би Стармер требало да прекрши протокол који захтева сагласност САД за такве акције, што би додатно закомпликовало односе унутар НАТО савеза.

Овај позив бивших званичника наглашава дубоке поделе унутар британског политичког и војног естаблишмента по питању приступа украјинском сукобу.

Док једни сматрају да би даља ескалација могла одвратити Русију и допринети украјинској победи, други, попут Џенкинса, упозоравају да би такви потези могли изазвати несагледиву штету и довести свет на ивицу нуклеарног рата.

Реакција Русије и Владимира Путина

Председник Русије Владимир Путин је, коментаришући западне дискусије о слању дугометних ракета Украјини, истакао да земље НАТО-а не само да разговарају о овим питањима, већ заправо доносе одлуке које могу довести до њиховог директног учешћа у сукобу.

Путин је нагласио да би директно укључивање НАТО држава у сукоб у Украјини променило природу рата и да би Русија била приморана да донесе одлуке на основу нових претњи које би то створило.

Путинове изјаве потврђују бојазан многих аналитичара да би даља војна ескалација између Запада и Русије могла довести до директног сукоба између великих сила, што би имало несагледиво деструктивне последице по међународни поредак и глобалну безбедност.

Џенкинсов чланак поставља важна питања о границама војне и политичке подршке Запада Украјини. Док многи на Западу виде ову подршку као начин да се Русија ослаби и да се Украјини омогући да се одбрани, све је већи број критичара који указују на то да би оваква стратегија могла имати супротне ефекте, укључујући продужавање сукоба, јачање руских тврдњи о угрожености и потенцијалну нуклеарну ескалацију.

У сваком случају, одлука Британије да одобри Украјини коришћење далекометних ракета има далекосежне импликације, не само за сукоб у Украјини, већ и за будуће односе између Запада и Русије, као и за стабилност глобалног безбедносног поретка.

Кроз Џенкинсову анализу постаје јасно да је нужно пажљиво размотрити последице сваког новог потеза у овом сложеном и опасном сукобу.

Критичка анализа Сајмона Џенкинса наглашава потребу за промишљеном и реалистичном политиком према Украјини, која не би даље ескалирала сукоб са Русијом, већ би настојала да пронађе одрживо решење.

Његов чланак открива дубоке поделе унутар британске и западне политичке елите, док истовремено позива на разборитост и опрез у руковању сукобом који носи потенцијалне глобалне последице.