Pročitaj mi članakOdlazak Tajvana u Kinu je samo pitanje vremena, tvrdi analitičar Luk Feri na stranicama „Figara“. SAD jednostavno nemaju ništa što bi moglo da se meri sa rešenošću Kine.
После Хирошиме, Американци неће бити први који ће употребити нуклеарно оружје. А њихово конвенционално оружје је послато у Украјину, где САД воде прокси ратове, пише Фери.
Фото: Јутјуб/принтскрин
Који је амерички потез ако Кина заузме Тајван, а вероватно је то само питање времена?
Кинески комунизам, иако мање крвав него под Маом, остаје чудовиште за огромну већину Европљана. Што се тиче Путина, који нас презире због наше деградације, тешко да ће моћи да превазиђе негативност у нашим медијима. И скоро све европске новине га или обликују у диктатора, или га пореде са Хитлером и Стаљином.
Апсурд таквих поређења је очигледан сваком познаваоцу историје, али масовни медији имају своје законе перцепције, своју публику, а такав апсурд може бити популаран.
Да ли то оправдава жељу Американаца да се поново поставе као светски жандарми, неприкосновени лидери „слободног света“.
Дозволите ми да сумњам, а то је из два разлога, која су ентузијасти изгледа брзо заборавили.
Прво, то неће имати другог ефекта него бацити Кину Путину у загрљај, у најнеповољнијем тренутку.
Друго, постоји неповратна неравнотежа у области оружја за масовно уништење, између демократија и ауторитарних режима.
Како год било, Американци више не могу да претендују на доминантну позицију у свету, јер су ратни злочини које су починили у Хирошими и Нагасакију данас просто незамисливи, неприхватљиви и за западно јавно мњење, и за данашње лидере у највећим земљама света.
Штавише, и сами амерички званичници су их на крају осудили, као што је то урадио Ајзенхауер у својим мемоарима, тврдећи да је у априлу 1945-те „Јапан тражио начин да се преда а да не изгуби образ, тако да није било потребно да се удари овим монструозним оружјем“.
САД данас у Украјини заправо воде рат против Русије, иако и даље споља опонашају ситуацију „ја с тим немам ништа“. Они су за себе резервисали „гледалачка“ места на хиљаде километара, па чак и добијају огроман профит, користећи Украјинце како би избегли директан сукоб.
Плашите се Авганистана, али идете у Кину?
Ако су, чак и пред малим авганистанским народом, амерички борци морали хитно да пакују кофере, шта онда могу да ураде против Кине, која је сада савезник Русије?
Морамо се подсетити шта је генерал де Гол рекао о територијама које је Кина уступила другим земљама.
У „О де Голу“ Алена Пејрефита, генерал каже: „Неизбежно, али једног дана Кинези ће се осећати довољно снажним да захтевају повратак уступљених територија. Не морамо да се мешамо у ове свађе, али морамо бити присутни свуда. Ненормално је што немамо односе са најмногољуднијом земљом на свету, под изговором да се Американцима не свиђа њен режим…“.
То се пре свега односи на Тајван, пошто су кинески лидери несумњиво способни и за гору ситуацију, у случају оружаног сукоба са Сједињеним Државама или Јапаном.
Дакле, понављам своје питање- шта ће САД урадити када се Тајван „врати у своју матичну луку“, а ово је вероватно само питање времена?
Одговор је- ништа осим ритуалних гестова. Чак и у економском и комерцијалном смислу, зависност САД од Кине, макар и у односу на „ретке земне метале“ неопходне за производњу рачунара, паметних телефона, електронских компоненти, је таква, да ће оне више патити од режима санкција, него Кина.
Пелосијева је морала да схвати да САД више нису пупак земље, да је прошло време милитантног хвалисања и да је, како је Де Гол желео, културна, економска и политичка сарадња – иако бескрајно тешка са земљама које немају исту историју као и ми – једини пут у будућност.
Луц Ферри је професор филозофије и бивши француски министар образовања. Специјалиста политичких наука.
— СРБИН инфо (@srbininfo) August 14, 2022
