Према последњим информацијама Француска је почела директно помагати сиријским побуњеницима на просторима којег називају „ослобођене зоне“ – Ројтерс преноси информације из дипломатских извора како Француска такође има у плану доставити тешку артиљерију побуњеницима на тим зонама како би се „могли бранити од владиних напада“.
Из Париза истичу како су идентификовали просторе на северу, југу и истоку земље који се наводно налазе „изван контроле Башара ал-Ассада“ и како сада желе тамо створити „прилику за локалне заједнице да управљају саме собом без страха да морају напустити Сирију“.

„У зонама где је режим изгубио контролу, као што је Тал Рифаат (40 км северно од Алеппа) који је слободан већ 5 месеци, локална револуционарна већа организована су с циљем помагања становницима и успостављања администрације у овим градовима тако да не дође до хаоса као у Ираку када је пао режим“, тврди француски неименовани дипломатски извор за Ројтерс.

Такође истиче како је Француска издвојила додатних 5 милиона евра, новац иде директно у руке 5 локалних ауторитета из 3 провинције: Деир ал-Зор, Алеппо и Идлиб

Извор истиче како су неке од ових „ослобођених зона“ и даље под гранатирањем сиријске војске, но, тврди – „шансе су јако мале да ће ови простори поновно доћи под контролу сиријске владе“, те наводи како је „народ затражио протузрачно оружје“. „То је тема којој приступамо изузетно озбиљно, тема која има озбиљне и комплициране импликације. Не пропуштамо ништа“, истиче.

 

Анализа

Неименовани извор такође истиче како се активно ради на повећању контаката с побуњеницима и другим елементима опозиције. Другим речима, Француска – бивши сиријски колонизатор – понаша се као да је већ све одлучено и да ће сиријска власт дефинитивно пасти. „Окупиране зоне“ о којима француски извор говори вероватно су подручја од ниског значаја у генералном односу снага, али зато изузетно стратешки важна и сада се жели и тај простор милитаризирати, поготово након што постаје све очитије да побуњеници ипак неће успети преузети контролу над Алеппом, баш као што нису успели ни у Дамаску.

Тал Рифаат, којег спомиње, мали је град северно од Алеппа с око 20,000 становника. Другим речима, једна градска четврт у Алеппу, граду од преко 2 милиона, десетоструко је већа. Но, стратешка важност овде се не мери по броју популације.

Тал Рифаат се налази у близини турске границе и сукладно томе јасно је да ће управо тамо покушати креирати неку врсту упоришта која је – уколико Француска заиста почне достављати тешку артиљерију – директно кршење међународних закона и сиријског суверенитета. Но, занемаримо на тренутак правне идеале, чињеница је како се сиријски суверенитет и територијални интегритет крши већ месецима. Да не би било забуне – једна ствар је политички подржавати одређену страну конфликта, што до сада раде већ готово сви, а друга је у Сирију директно уносити оружје. Француска, као и друге државе које то чине, морала би одговарати за своје поступке, но, поставља се питање – коме? Свет у којем живимо само је привид поштивања међународних закона и УН повеља, у стварности све се своди на примитивни „закон јачега“.

Гледе ситуације на терену – сиријска војска повукла се из града Тал Рифаат почетком овога лета, након њиховог повлачења власт у граду је преузело веће Исламиста који су одмах прогласили владавину шеријатског закона. „Успоставили смо шеријатски закон. Међу нама има адвоката, судаца, бивших војних официра, али сви смо исламски научници“, рекао је један од чланова овог новог већа, Серај ал-Халаби, преноси лист Тиме у својем тексту почетком прошлог месеца. Но, када француски дипломатски извор даје своје виђење ствари на терену, за њега су то „револуционарна већа“.

Халаби, представник исламистичког већа у Тал Рифаату, такође истиче: „не желимо практиковати исламистички закон као у Саудијској Арабији, резати људима руке и главе, него желимо вратити ред и управљати градом. Поручујемо ФСА борцима, ако се борите против Басхарових снага, боље их убијте него да их доводите овде, јер ми их нећемо убијати за вас, можда ћемо их и пустити“. Што би Халаби, који тврди како је „милост“ према свима главни циљ, рекао на потенцијално довлачење француске артиљерије, вероватно никада нећемо сазнати.

Гомилање тешког наоружања у Тал Рифаат важан је детаљ у коначној борби за Алеппо. За сиријску војску није проблем само присутност побуњеника у Тал Рифаату, већ и у граду Азаз који се налази свега неколико километара од турске границе. Побуњеници такође тврде како је и Азаз у њиховој контроли. Држећи ова два града имају поприлично равни пут према Алеппу и могу континуирано у највећи сиријски град слати своја појачања. Сиријска војска схвата да се кључ победе налази управо у контроли ових мањих северних градова. С друге стране то итекако добро знају и Французи и зато се сада и креће с планом достављања артиљерије и протузрачног наоружања.

 

Кључне тачке

О којим јужним и источним „зонама“ говори француски дипломатски извор, није познато, но, може се претпоставити како је реч о слабо контролисаним просторима уз границу с Либаноном и Ираком, али и Јорданом.

Немогућност контролисања граница један је од највећих проблема с којиме се суочава сиријска војска јер без обзира колико успеха имали у некој операцији, а ако је судити по броју убијених побуњеника – доста, из ових праваца могуће је континуирано доводити стране борце који су спремни ратовати у Сирији – не толико из идеологије, идеологија и религија се у овом конфликту користи увелико као пропаганда, већ примарно за новац.

Централни проблем овог конфликта је недостатак међународног актера или супранационалног већа које би зауставило свако страно уплитање у Сирију, нарочито када је реч о пролиферацији оружја. Можемо ли примерице замислити да Русија или Кина почну достављати оружје побуњеним радницима на северу Француске? Да ли би УН и тада ћутао као што ћути готово од самог почетка агресије на Сирију?

Пропагирање идеологије је једна ствар и када би власти у Турској, Саудијској, Арабији, Катару, Француској, Британији и САД-у само „речима“ подупирале опозицију, велика је вероватност да би конфликт до сада већ завршио неком врстом нагодбе између власти и опозиције – нарочито домаће опозиције, а не оне која диригује хаос из уреда у Истанбулу, Паризу, Каиру и другде. Самим тиме спасило би се на хиљаде живота.

Велик број становника Сирије тражио је страначки плуралитет, више правде, већу социјалну једнакост, а мање корупције. Њихов глас потпуно је ушуткан од стране оних којима је од готово самог почетка управо овај хаос био и једини циљ. „Права“ опозиција у Сирији данас страхује за своје животе подједнако као и они који подупиру актуелне власти. Једино правично и хумано решење је да се сиријском народу допусти да сам одлучи о себи, али тако нешто је немогуће у тренутку када су толике регионалне и међународне силе предате насилном рушењу целе земље. Често се говори како је ово конфликт у којем у коначници неће бити ни победника ни губитника, но, то ипак не мора бити тако. Сиријска војска и даље има велику снагу, али и огромну потпору у народу – у противном би се већ давно распала, ако не извана, онда изнутра.

Конфликт можда заиста и буде поприлично дуг, како је у последњем интервјуу дао наслутити и сиријски председник, али једнога дана ипак ће се морати завршити – уколико тада као победник изађе сиријска војска и актуелна власт, председник Ассад мора примарно адресирати проблеме који су уопште и довели до плодног тла да се изврши оваква међународна агресија на његову земљу – један од основних је и кокетирање са западним неолиберализмом, приватизацијом и међународним банкарима, све то је довело до наглог ширења јаза између богатих и сиромашних у земљи. Колико одговорност за то сноси он лично, а колико поједини кругови из странке Баатх, сада више ни није толико битнио. Но, уколико икада буде у позицији да све ово сагледа из ретроспективе, сиријски председник Басхар ал-Ассад ће се морати запитати: зашто овако крваву побуну нису никада успели запалити, примерице, на Куби?

 

( Ројтерс, Тајм )

Ознаке: Башар ал.Асад, Дамаск, Париз, побуњеници, Сирија, Француска