Прочитај ми чланакИспоставило се да је у првом кругу парламентарних избора у Француској учествовало испод половине бирача. Тако ниско појављивање, чак и у односу на последње деценије, говори да се изборно тело уморило од борбе партија за власт.
Председник Емануел Макрон и његов покрет „Републико – напред“ успели су да освоје 28,2% бирача, „Републиканци“ – 15,77%, „Национални фронт“ – 13,2%. Сензацију представља резултат „Социјалистичке партије“ – 7,44%. Резултати значе да је бивши председник Франсуа Оланд за пет година своје власти толико разочарао своје становништво да је оно одлучило да заувек „сахрани“ социјалисте. Партија, која је на власти много деценија може сада може да ишчезне заувек.
По законодавству Пете републике у други круг избора пролазе кандидати који су добили најмање 12,5% гласова. Сваки други Француз је 11.јуна игнорисао изборе – било је отворено 67 хиљада изборних места, али су она била полупразна. Није искључено да историјски ниска излазност на изборе представља последицу чињенице да се за 577 места у Народној скупштини бори скоро 8 хиљада кандидата. Сад се ти снађи ко је од њих најбољи и ко ће на прави начин да штити интересе бирача, а неће дремати у току заседања.
Макронове присталице већ сада могу да прослављају победу. Они су 11.јуна добили одличан резултат. Брзо и квалитетно су обавили кратку изборну кампању, нашли су харизматичне и познате кандидате. И народ је кренуо за њима. Као резултат – за Макронове и Бајруове (министар правде) присталице је гласало 32,2% бирача или 7 милиона 322 хиљаде становника Пете Републике.
18.јуна кандидати тандема Макрон – Бајру имају све шансе да добију апсолутну већину места у Доњем дому и да заузму 400 посланичких од 577. За преостала слободна места у недељу ће се борити „Републиканци“ удружени са „Савезом демократа и независних“. У првом кругу они су освојили скоро 5 милиона гласова. Марин ле Пен и њени савезници из покрета „Устани, Француска!“ такође имају прилично добру шансу за резултат у другом кругу.
Најважније је да у Петој Републици већ постоји јасна тенденција ка животу социјалиста и њихових необичних реформи. Оланду још дуго неће бити опроштено што је Париз играо онако, како му је свирао Барак Обама, те је пристајао и на све што је тражила госпођа Меркел. Наравно, са САД и Немачком се може и треба се дружити, али – кеса од дувана мора да буде одвојена. Млади Емануел Макрон то одлично схвата – он неће да се супротставља Вашингтону и Берлину. 18.јуна ће бити потпуно јасно како ће се делити места у Народној скупштини. За сада се све креће у његову корист, тј. у корист кандидата тандема Макрон – Бајру.
