Pročitaj mi članak

FENOMEN PINKA Vučićev KOMANDNI štab za obmane

0

Srbija se od vladavine SNS-a bez ikakvog preterivanja može okarakterisati kao društvo medijskog linča. On se odvija po dobro uhodanom obrascu. Usmeren je prevashodno protiv onih koji su deklarisani kao politički oponenti sadašnjoj vlasti ili su kao takvi u jednom trenutku percipirani od strane iste te vlasti. Javni progon po pravilu započinje izjavama najviših nosilaca vlasti, a onda se kao glavni "izvođači radova“ javljaju tabloidi i njihovi glavni urednici, uz svesrdnu podršku svih televizija sa nacionalnom frekvencijom.

Ауторитарни лидери и њихови помагачи развили су и показали свету више тактике за контролу или ућуткивање новинара. Ана Брнабић, председница Народне скупштине, и блиска сарадница председника Александра Вучића, поделила је на мрежи Икс кратки филм којим доминирају црвена слова „прогон“ и који се састоји од изјава противника власти. По оцени Ане Брнабић, флим оповргава наводе да се не позива на убиство председника и да се не спроводи обојена револуција против режима.

– Госпођо Брнабић, „Опозиција прети: биће мртвих на протестима за септембар“, „Жути тајкун жели да ликвидира неистомишљенике“, „Ко није уз жутог тајкуна иде глава на пањ“… Ово су само неки од наслова вашег Информера, у чијем сте специјалном програму учествовали и показали да халуцинирате, али и да свесно и масно лажете – рекла је Мариника Тепић, потпредседница Странке слободе и правде и народна посланица.

– Поновили сте стотину пута изговорену лаж да у медијима господина Шолака неко сваки дан позива на убиство Александра Вучића. Вашег, како га зовете – шефа, који је у свом лудилу отишао корак даље изјавивши да Шолак са политичким странкама припрема његово убиство и како се спрема насиље. Освестите се, госпођо Брнабић. Убиство не припрема нико, а насиље постоји већ годинама и спроводе га ваши батинаши, ваш Информер и ваш Вучићевић, као и остали таблоиди – навела је Тепић.

Шаблон прогона варира од случаја до случаја, тачније значаја „мете“, али се у основи састоји од континуираног баратања тврдњама са потенцијално кривичноправним импликацијама, које као такве нису потврђене у законом предвиђеном поступку. Некоме се напросто прикачи етикета „лопов“, „силоватељ“, „убица“, „сарадник мафије“, „алкос“, све док се та квалификација у довољној мери „не прими“ у режимској јавности за ту особу.

„Важно за грађанство“ председник Србије углавном саопштава на телевизији Пинк. Тако је било и у понедељак увече. Пинк је преживео деведесете у којима је настао и задржао је исти утицај који је тада имао. То се није десило са другим медијима, који су настали деведесетих, није се десило са независним медијима, није се десило ни са једним квалитетним медијем, а то је Пинку успело. Данас је утицај Пинка већи него што је био деведесетих година, у време Милошевића. Тада је Пинк углавном служио за забаву и ширење нове, турбофолк културе, а данас – осим те улоге коју је задржао, његова моћ се проширила и на информативни програм, тако да представља „мејнстрим“ медиј у Србији.

Пинкови гледаоци су гласачи којима се СНС и њихови чауши у Србији се путем ове телевизије обраћају. Главни задатак Пинка, али и Информера јесте да блокира критику која долази од других медија. Александар Вучић је такво бацање коске гладнима и ојађенима, да је глођу до изнемоглости, наследио из времена кад је био министар информисања. Његови медији нуде сурогат заједништва и моралности. Медијски линч таргетираних појединаца окупира пажњу људи, који се онда осећају ухрањено и морално надмоћно над онима који су у горем положају од њих.

Живот гласачког тела СНС-а окупиран је измишљеним проблемима, на сензационалистички начин наметнутима кроз таблоидне медије. Савремени аутократи, као Вучић, тврде да су они једини легитимни представници народа, то јест они који у име народа бране суштинске интересе земље. Његови политички опоненти, како напредњаци то представљају, корумпирани су и не маре за народ, већ само за сопствени џеп – они су пљачкаши, издајници, олош, страни плаћеници…

Сходно томе, шта чека новинаре независних медија? Праћење и фотографисање у ресторанима, продавницама, сусрети са пријатељима. Ако их усниме да пазаре киви, биће страни плаћеници јер не једу будимке. Из дана у дан чини се да досежемо нове димензије дна и губимо и то мало слободе што нам је преостало…