Власник Мете Марк Закерберг каже да му је жао што се повиновао, како је рекао, притиску администрације председника Џозефа Бајдена да „цензурише" садржај на Фејсбуку и Инстаграму током пандемије корона вируса.
У писму упућеном председнику комитета америчког Представничког дома, он је рекао да су високи званичници, међу којима су неки из Беле куће, притискали Мету да уклони садржај 2021.
Бела кућа је бранила те поступке, поручујући да подстиче „одговорне акције за заштиту јавног здравља и безбедности“.
Закерберг је рекао и да је његова компанија накратко „ограничила“ садржај који се односио на сина Џозефа Бајдена, Хантера, уочи избора 2020, јер га је Федерални истражни биро (ФБИ) упозорио на „потенцијалну руску операцију дезинформисања“.
Испоставило се да садржај није био део такве операције, рекао је Закерберг.
„Током 2021, високи званичници Бајденове администрације и Беле куће, месецима су у више наврата притискали наше тимове да цензуришу одређени садржај око ковида-19, попут хумора и сатире.
„Неке изборе које смо направили данас не бисмо, захваљујући ретроспективи и новим информацијама.
„Верујем да је притисак владе био погрешан, и жалим што нисмо били отворенији“.
Закерберг је рекао да ће он и Мета бити спремни да се „одупру“ ако се нешто слично догоди у будућности.
Његово писмо је упућено Џиму Џордану, председнику правосудног одбора Представничког дома, који истражује модерирање садржаја на онлајн платформама.
Писмо је „велика победа за слободу говора“ поручили су републиканци.
Бела кућа је остала при претходном становишту, наводи се у саопштењу објављеном на сајту Политико.
„Наш став је био јасан и доследан: верујемо да технолошке компаније и други приватни актери треба да узму у обзир и ефекте које њихови поступци имају на амерички народ док независно процењују које информације износе“.
Контроверза Хантера Бајдена
Закербергови коментари о Хантеру Бајдену односе се на причу о лаптопу који је председников син оставио у радионици у Делаверу – како је први објавио Њујорк пост.
Мејлови пронађени на компјутеру Бајдена млађег сугерисали су да је његово пословање у иностранству утицало на спољну политику САД док му је отац био потпредседник, писале су новине.
Председник и његова породица су негирали да су урадили било шта погрешно.
Прича је додатно одбила на значају у полемикама десничара у САД и тачка спорења јер су неке друштвене мреже цензурисале садржај.
„У ретроспективи, није требало да умањујемо причу“, написао је Закерберг.
„Променили смо наше пословне политике како бисмо били сигурни да се ово више не понови“.
Закерберг је рекао и да не планира да пружа подршку пре изборе.
Током 2020. дао је 400 милиона долара преко филантропске иницијативе Чен Закерберг чији је циљ био да помогне владиним канцеларијама да спроведу изборе током пандемије.
Међутим, брзо су се прошириле дезинформације на друштвеним мрежама у којима су оптуживали Закерберга да је ефикасно искористио рупу у закону да заобиђе горње границе донација како би помогао да Бајден буде изабран.
Закерберг је рекао да су његове донације биле „осмишљене да буду нестраначке“.
„Ипак, упркос анализама које сам видео да показују другачије, знам да неки људи верују да је овај рад користио једној страни.
„Циљ ми је да будем неутралан и да не играм другачију улогу- или чак да изгледам као да играм улогу – тако да не планирам да дам сличан допринос у овом (изборном) циклусу“.