Прочитај ми чланакJавну дискусију о томе да би извор пандемије евентуално могло да буде цурење вируса из лабораторије активно су потискивале друштвене мреже, здравствени званичници и СЗО
Водећи амерички здравствени званичници, међу њима и Ентони Фаучи, грозничаво су се окупили крајем јануара 2020. како би одговорили на извештаје који су се појавили у јавности о могућој вези између ковида-19 и вуханског Института за вирусологију (Wuhan Institute of Virology) у Кини.
Увид у њихову реакцију стиче се на основу испитивања преко 3.000 страница мејлова који припадају Фаучију, директору Националног института за алергије и инфективне болести (National Institute of Allergy and Infectious Diseases, скраћено NIAID), који су објављени на основу Акта о слободи информација (Freedom of Information Act) и на основу којих је могуће утврдити детаљну хронологију догађаја.
Мејлови сугеришу да су званичници били забринути у вези са ранијим америчким везама са лабораторијом, и да су имали сазнања о јавним наводима које је изнео директор вуханске лабораторије о томе да је америчко финансирање коришћено за тамошња контроверзна истраживања.
Пратећи разговор званичника, јавну дискусију о томе да би извор пандемије евентуално могло да буде цурење вируса из лабораторије активно су потискивале друштвене мреже, здравствени званичници и Светска здравствена организација (СЗО).
Тридесет први јануар 2020.
Фаучи је примио мејл у 8:43 часова послеподне (страна 3229) од сарадника Грега Фолкерса (Greg Folkers) из Националног здравственог института (National Institutes of Health, скраћено NIH), федералне агенције задужене за истраживања у области јавног здравља. Мејл није садржао текст и у њему је био само један, опширан чланак који је био објављен у часопису Сајенс (Science) те вечери.
Чланак, чији је коаутор био Џон Коен (Jon Cohen), био је један од најранијих приказа у којима је описано како су научници грозничаво радили на „виралном геному“ да би „разумели порекло 2019-nCoV.”
Чланак је био усредсређен на теорију да је вирус потекао на рибљој пијаци (seafood market) у Вухану, и аутор се потрудио да дискредитује теорију о лабораторијском цурењу вируса, истичући да вирална секвенца (viral sequences) „руши идеју да је патоген потекао из вирусолошког института у Вухану“.
Било како било, аутор је напоменуо да „забринутост у вези са институтом потиче из времена пре избијања епидемије“ и такође је детаљно изложио како је научник „2015. године критиковао експеримент у оквиру којег су извршене модификације на вирусу типа САРС, а који је циркулисао у популацији кинеских слепих мишева, како би се видело да ли има потенцијал да изазове болест међу људима“.
Извор: the-scientist.com
Експеримент који се наводи у чланку у Сајенсу је детаљније изложен 9. новембра 2015. године, у чланку у часопису Нејчер (Nature) о експериментима за стицање функције (gain-of-function experiments), процесу у којем се вируси мењају како би постали вирулентнији а како би се предвиделе настајуће болести, који су извођени у лабораторији у Вухану уз помоћ „вируса химера“ (chimeric viruses) у мишевима.
Аутори чланка, међу којима је била директор лабораторије у Вухану Ши Жингли (Shi Zhingli), истакли су да је њихово истраживање покренуто пре него што је америчка влада увела мораторијум на истраживања стицања функционалности. Додали су да је њихов рад „рецензирала агенција која је обезбедила финансијска средства“ и, кључно, да је „наставак ових истраживања захтевао, и да их је одобрио Национални здравствени институт“ (continuation of these studies was requested, and this has been approved by the NIH).
У чланку је такође истакнуто да је „истраживање у овом рукопису подржано грантом Националног института за алергије и инфективне болести“, организације на чијем челу је Фаучи, као и од родитељске организације NIAID, Националног здравственог института (NIH).
Након што је примио мејл од колеге из NIH-а у 20:43 31. јануара 2020. (страна 3.229) Фаучи је проследио чланак из Сајенса Џону Масколи (John Mascola) из Националног здравственог института у 21:47 (страна 3.229) бележећи „Ово је чланак Џона Коена (Jon Cohen)“.
— СРБИН инфо (@srbininfo) June 14, 2021
Два минута касније (страна 3.187) Фаучи је такође проследио овај чланак Џеремију Фарару (Jeremy Farrar), шефу једне британске непрофитне организације и Кристијану Андерсену (Kristian Andersen), професору са Скрипс рисерча (Scripps Research) пишући им: „Ово се управо данас појавило. Можда сте већ видели. Ако нисте, може бити интересантно за текућу дискусију.“
Зашто је Фаучи одлучио да контактира Фарара и Андерсена, од којих ниједан не ради за Фаучија или Национални здравствени институт није јасно, али су већ током наредног дана обојица постали део водећих снага у настојању да се забашури и скрене пажња са теорије о цурењу вируса из лабораторије. У марту 2020, Андерсен је коауторски објавио веома утицајни рад „Приближно порекло SARS-CoV-2“ (The Proximal Origin of SARS-CoV-2), који се и даље нашироко цитира као доказ о природном пореклу вируса. Андерсен и његови коаутори су добијали средства и од NIH-a и од Фарарове организације.
Фаучи је такође послао мејлом чланак Роберту Кадлеку упосленику у Канцеларији помоћника секретара за припрему и одговор Министарства здравља (HHS Office of the Assistant Secretary for Preparedness and Response, скраћено ASPR) у 9:49 (страна 3.222) пишићу му: „Бобе, ово се управо данас појавило. Даје избалансиран поглед. Све најбоље, Тони.“
У 10:32 (стр. 3,187) те вечери, Фаучи је примио одговор мејлом од Андерсена, који је потврдио да је примио чланак и изнео је једну опаску о својим запажањима.
Према Андерсену „Необична особина вируса чини само мали део генома (мање од 0,1 одсто) тако да је потребно погледати врло пажљиво све секвенце да би се уочило да неке особине (потенцијално) делују манипулисане (engineered)“. [The unusual features of the virus make up a really small part of the genome (<0.1%) so one has to look really closely at all the sequences to see that some of the features (potentially) look engineered.]
Раније тог дана, међутим, Андерсен је објавио твит у којем одбацује теорију сенатора Тома Котона, републиканца из Арканзаса, да је вирус могао да потекне из лабораторије у Вухану, речима: „Анализа је у потпуности мањкава и погрешна. Мирне душе може да се занемари“.
Први фебруар 2020.
Наредног јутра, у 7:29 (страна 3.221) Фаучи је послао Хјуу Окинклосу (Hugh Auchincloss), главном заменикu директора NIAID-a, чланак из Нејчера из 2015. године у којем су детаљно описани експерименти за стицање функције и финансирање Националног здравственог института. У мејлу је написао и врло децидиране речи, бележећи: „Кључно је да разговарамо ово послеподне. Држи телефон укључен.“ (It is essential that we speak this AM. Keep your cell phone on). Фаучи је упутио Окинклоса да „прочита овај рад као и мејл који ћу ти сада проследити“.
„Имаћеш данас један задатак који мора бити обављен“, написао је (You will have tasks today that must be done).
Чланак из Нејчера је био индиректно цитиран у недавном Коеновом раду. Тридесет пет секунди касније (страна 3.215) Фаучи је послао још један мејл Окинклосу у којем је навео новообјављени чланак из Сајенса који му је био прослеђен вече пре тога.
Извор: nature.com
Године 2014, Фаучијев Институт за алергене и заразне болести доделио је грант у вредности 3,7 милиона долара Еко хелт алијанси, организацији на чијем је челу Питер Дазак (Peter Daszak). Према наводима Френсиса Колинса, који води NIH, део средстава из гранта „отишао је у Вухан“ као део „подуговора са Екохелтом“.
Обамина администрација је 2014. године увела мораторијум на истраживања стицања функције због њихове инхерентне ризичности. Вероватно је да би истраживање из 2015. године описано у чланку који је Фаучи проследио Окинклосу било подведено под овај мораторијум.
У 8:19 преподне (страна 3.210) Фаучи је послао чланак из Нејчера Лоренсу Табаку из Националног здравственог института, у мејлу обележеном са „ВАЖНО“ (IMPORTANT). Фаучи је једноставно саопштио Табаку: „Ево га“.
Негде око два сата касније, у 10:34 (страна 3.197), Фар је послао циркуларни мејл, обавештавајући да је за 2 часа послеподне сазвана телеконференција. У Фараровом мејлу је истакнута да се „информације и расправа обављају крајње поверљиво и да неће бити дељене даље пре него што се постигне договор о наредним корацима“. [information and discussion is shared in total confidence and not to be shared until agreement on next steps]
У мејл је била укључена кратка агенда која обухвата ставке „Увод, средишња тема и жељени исходи“ и „Сажетак и наредни кораци“. Укључујући Фарара, укупно је тринаест људи било наведено у програму телеконференције.
Убрзо после Фараровог мејла у коме се позива на конференцијски разговор, Окинклос је одговорио Фаучију у 11:47 преподне (страна 3.206) у низу мејлова са насловом „Настављено“ (Continued). Овај низ мејлова разликује се од оног који је покренуо Фаучи када је послао два чланка раније тог јутра.
Окинклос је забележио: „Рад који сте ми послали наводи да су експерименти били извођени пре обуставе ‘стицања функције’ али су након тога рецензирани и одобрени од стране NIH. Нисам сигуран шта то значи с обзиром да је Емили сигурна да никакав рад на вирусима корона није обављан на основу смерница П3 (P3 framework). Покушаће да установи да ли имамо било какве посредне везе [distant ties] са овим радом у иностранству“.
„П3 смернице“ се односе на HHS П3ЦО Платформу (HHS Framework for Guiding Funding Decisions About Proposed Research Involving Enhanced Potential Pandemic Pathogen) која се користи за доношење одлука о финансирању у HHS и Националном здравственом институту. Изгледа да је Окинклос оспоравао тврдњу истраживача из лабораторије у Вухану да су експерименти стицања функције били одобрени.
Фаучи је одговорио на Окинклосов мејл врло једноставно већ у 12:51 поподне (страна. 3.206), пишући само: „ОК. Остани на вези“.
У 1:13 часова послеподне (страна 3.197) Фарар је послао још један мејл који се бавио удешавањем телеконференције заказане за два сата, бележећи: „Кристен и Еди су ово поделили и претрешће (talk through it) то током позива. Хвала вам. Надам се да ће помоћи да се расправа структурира“.
„Кристен“ је по свој прилици Кристијан Андерсен, који се касније наводи као КА. Због цензурисања (затамњивања) објављеног материјала, није познато на шта је Фарар указивао речју „подељено“.
У 1:34 послеподне (страна 3.197) Фаучи је проследио Фараров мејл Табаку, подсећајући га на заказану телеконференцију, једноставно напомињући „За твоју информацију“ (FYI).
У 1:43 (страна 3.172) Марион Копманс (Marion Koopmans), који је надзирао холандску лабораторију раније укључену у експерименте са стицањем функције послао је мејл Фарару који је учинио доступним (CC’d) и Фаучију као и другим позваним на телеконференцију. Садржина Купмансовог мејла је у потпуности редигована (затамњена).
У исто време у које је Кумпанс послао тај мејл (страна 3.187), Фаучи је одговорио на Андерсенов мејл, који је претходно напоменуо „да је потребно гледати врло пажљиво све секвенце како би се увидело да неке особине (потенцијално) изгледају манипулисане“. Фаучи је једноставно отписао: „Хвала, Кристијане. Причаћемо ускоро на позиву“.
Телеконференција је наводно почела у 2:00 часа како је заказано. У 2:56 (страна 3.172) Фарар је послао мејл четири од тринаест учесника за које се верује да су били укључени у позив, укључујући и Фаучија, у којем је питао: „Могу ли да предложим да прекинемо позив и да се касније поново укључимо? Само на 5-10 минута?“
У 3:03 (страна 3.172) Фаучи је одговорио директно на Фараров захтев једноставно „да“. У 3:07 (страна 3.167) Фарар се изгледа прикључио разговору, шаљући мејл у коме конфузно пише: „Придружио сам се разговору тако да је линија отворена ако је потребна помоћ за поновно укључивање“.
Телеконференција се завршила отприлике у ово време и пре наредног мејла који је послат у 3:50 послеподне.
Мејл у 3:50 (страна 3.167) који је послао Френсис Колинс, по свој прилици спомиње Тедроса Адханома Гебрејесуса и наводи: „Здраво Џереми, могу да се јавим Тедросу у било ком тренутку 24/7. Само ми јавите. Хвала ти за твоје вођство о овом кључном и осетљивом питању. Френсис.“
Убрзо након тога Фарар је послао мејл у 3:59 послеподне (страна 3.133) целој групи, захваљујући им на учешћу. Фарар је забележио: „Свакако има много тога што би требало овде разумети разумети [sic!]. Овај разговор је био врло користан како бисмо чули како стоји наше садашње разумевање и увидели многе празнине у нашем знању“.
Затим следи опширна затамњена секција. Фарар је закључио речима: „Надам се да је ово разуман приступ, молим вас да пошаљете ваша мишљења и предлоге. Још једном, хвала вам што сте одвојили време током викенда за једну зналачку расправу о сложеном питању. Хвала вам и све најлепше, Џереми“.
Уследило је још неколико кратких, срдачних мејлова.
Други фебруар 2020.
У 3:30 послеподне (страна 3130) Рон Фукијер (Ron Fouchier) послао је мејл непознатим примаоцима, захваљујући Фарару на „корисној телеконференцији“ и укључујући одељак насловљен „Ронове белешке“. Одељак са белешкама протеже се на две пуне странице и у потпуности је затамњен.
Фарар је одговорио Фукијеу пишући: „Хвала Рон“, након чега следи затамњени одељак. Фарарова порука се завршава са: „Мишљење о овоме је добродошло“.
Фарар је потом послао мејл у 4;48 послеподне (страна 3.128) Ендрју Ромбоу (Andrew Raumbaut) и другим саговорницима на телеконференцији. Фарар је забележио да је „ово врло сложено питање“. После овог коментара следи велики редактовани одељак. Фарар је завршио речима: „Предлажем да не настављамо научну расправу овде, већ да сачекамо да се установи та група“.
Директор Националног здравственог института Колинс је потом послао мејл Фарару у 5:27 послеподне (страна 3.128) наводећи да је доступан „за Тедросов позив“.
„Назначите ми ако могу да помогнем да се допре до њега кроз масу његових сарадника и бирократа (thicket of protectors)“, писао је. Копија мејла послата је Фаучију и Лоренсу Табаку.
У 7:13 преподне (стр. 3,126) Колинс је послао мејл Фарару који је истовремено послат и Фаучију и Табаку, бележећи: „Заиста ценим то што смо промислили различите могућности…“ После овог уноса следи један затамњени ред.
У 11:28 (стр. 3,125) Фарар је послао мејл Фаучију и Колинку, а копију Табаку. Фарар је поделио са другима: „Тедрос и Бернхард су су очигледно повукли у свој кружок (apparently gone into conclave)… требало би данас да одлуче по мом мишљењу. Ако буду врдали (prevaricate), био бих захвалан ако би ме позвао касније вечерас или сутра да размислимо како да наставимо даље“.
На крају мејла, Фарар је додао упутницу на интернет новински сајт Зирохеџ (ZeroHedge) који је управо био објавио чланак о могућности да је вирус корона изашао из лабораторије.
Дан након Фарарове поруке, Зирохеџ је блокиран на Твитеру.
Иако није познато шта је директору ЗСО Тедросу речено или шта је био питан, 3. фебруара 2020, он је објавио свој „Извештај Генералног директора“ (Report of the Director General) у којем је укључен и позив „на борбу против ширења гласина и дезинформација“. Тедрос је такође објавио и следећи твит.
Током свог говора, Тедрос је обзнанио: „Радили смо са Гуглом да бисмо осигурали да људи који трагају за информацијама о вирусу корона виде информације СЗО на врху листе резултата претраживања. Друштвене мреже међу којим асу Твитер, Фејсбук, Тексент и ТикТок такође су предузеле кораке да би спречиле ширење дезинформација“.
Џеф Карлсон, Ханс Манке
Са енглеског посрбио: Милош Милојевић
— СРБИН инфо (@srbininfo) June 14, 2021
