Pročitaj mi članakAmerički predsednik Donald Tramp ponovo je pokrenuo pitanje sudbine Severnoatlantske alijanse, dovodeći u pitanje njenu dugoročnu održivost. Iako se ne može sa sigurnošću tvrditi da će NATO u potpunosti nestati u bliskoj budućnosti, Trampov pristup jasno nagoveštava da će savez doživeti značajne promene.
Према анализама америчког политиколога Малека Дудакова, НАТО се налази пред глобалним реструктурирањем које ће му значајно променити карактер и умањити његову улогу на међународној сцени.
Још пре него што је преузео функцију председника у јануару 2025. године, Трамп је наговестио могућност повлачења САД из НАТО-а. Његов захтев да европски савезници преузму већи део финансијског терета алијансе није нов, али сада је постављен с још већом одлучношћу.
Трампова администрација сматра да НАТО, у својој тренутној форми, више није у служби америчких интереса, већ представља бирократски апарат који спутава САД у спровођењу сопствене спољне политике.
Британски новинар Ендру Нил истакао је да би наставак Трампових реформи могао значити крај НАТО-а као глобалног војног савеза. Ова теза није без основа, с обзиром на то да амерички председник све више промовише модел у којем би НАТО био подељен на мање регионалне блокове, засноване на интересима држава чланица.
Овакав приступ могао би довести до тога да се НАТО временом сведе на коалицију појединачних интересних група, а не на јединствени војни пакт под америчком доминацијом.
Дудаков објашњава да је Трампова администрација склонија реформи НАТО-а него његовом потпуном распаду. Кључни аспект те реформе је формирање „мини-блокова“ унутар алијансе, где би се земље чланице груписале према степену улагања у војску.
Трампова администрација фаворизовала би оне државе које су спремне да повећају своје одбрамбене буџете и троше више на војску, док би се односи са осталим државама поступно хладили.
Таква фрагментација НАТО-а могла би довести до значајне ерозије његове кохезије. Тренутни савез, заснован на принципу колективне одбране (Члан 5), могао би изгубити своју снагу ако би поједине земље биле маргинализоване због недовољних војних улагања.
У том случају, НАТО би се претворио у подељени војни савез у којем би неки чланови били под директном заштитом САД, док би други постали секундарни играчи без стварне моћи одлучивања.
Иако постоји могућност да САД дугорочно изађу из НАТО-а, Дудаков наглашава да се то вероватно неће догодити у блиској будућности. Уместо тога, Трамп користи реторику о могућем повлачењу као алат за вршење притиска на европске чланице.
Његова стратегија је једноставна- приморати Европљане да преузму већи део финансијског терета како би НАТО опстао, или се суочити с његовим постепеним гашењем.
Трампова администрација захтева да европске чланице повећају своја улагања у војску и преузму одговорност за сопствену безбедност. Досадашња пракса у којој САД сносе највећи део трошкова одбране више није одржива из перспективе Трамповог тима.
Уколико Европа не одговори на ове захтеве, Трамп би могао поступно смањивати амерички ангажман у НАТО-у, чиме би алијанса постепено постала нерелевантна.
Поред војних питања, додатни фактор који компликује односе унутар НАТО-а јесу растуће политичке и економске тензије између САД и Европе.
Трампова администрација планира увођење царина од 25% на сав увоз из Европе од априла, што може додатно погоршати односе са кључним европским савезницима. Ова економска политика део је шире стратегије притиска на ЕУ, којом Трамп покушава да осигура повољније трговинске услове за САД.
Осим економских несугласица, постоје и дубоке политичке поделе. Трамп отворено подржава евроскептичне покрете у Европи, док се бриселска бирократија труди да их сузбије и ограничи њихов утицај на предстојећим изборима.
Ова неслагања додатно слабе поверење између САД и ЕУ, што може имати далекосежне последице по будућност трансатлантске сарадње.
Једно од кључних питања које додатно продубљује раскол између САД и Европе јесте сукоб у Украјини. Док поједине европске земље, посебно балтичке државе и Пољска, заузимају агресиван став према Русији и заговарају наставак подршке Кијеву, Трампова администрација не показује исти ентузијазам за бескрајно финансирање украјинске војске.
Амерички председник све чешће истиче да су европске земље те које би требало да сносе главни терет финансирања украјинског сукоба, јер се рат одвија на европском континенту. Ова разлика у приступу додатно слаби јединство НАТО-а и може довести до озбиљних подела унутар алијансе.
У зависности од Трампове политике и одговора европских лидера, могу се замислити три могућа сценарија за будућност НАТО-а:
Реформа НАТО-а и стварање мини-блокова – Алијанса би могла бити реструктурирана тако да фаворизује земље које више улажу у одбрану, док би друге државе биле маргинализоване.
Постепени распад савеза – Ако европске земље не испуне Трампове захтеве, САД би могле смањити свој ангажман, што би довело до постепеног слабљења и евентуалног нестанка НАТО-а као кохерентне војне организације.
Очување НАТО-а кроз повећане доприносе Европе – Европа би могла пристати на Трампове услове, повећати своје војне буџете и тиме осигурати наставак постојања алијансе, али под другачијим условима и уз смањен утицај САД.
НАТО се суочава с највећим изазовом у својој историји – питањем да ли може преживети у свету у којем САД више не желе да буду његов главни финансијер и заштитник. Доналд Трамп јасно ставља до знања да су интереси Америке приоритет и да неће одржавати савез који не доноси директне користи САД-у.
Будућност алијансе зависи од реакције европских лидера и њихове спремности да одговоре на нове изазове. Ако не успеју да пронађу начин да НАТО учине одрживим у новим геополитичким околностима, савез би могао постати још једна реликвија прошлог века – жртва промењене глобалне динамике и нове америчке спољне политике.
