Pročitaj mi članak

EVROPA U PANICI Dramatično upozorenje zvaničnika građanima EU: Pravite zalihe hrane

0

Najnoviji izveštaj predlaže proaktivnu spremnost EU na vanredne situacije

Грађанима ЕУ се саветује да праве залихе хране, воде, лекова, батеријских лампи и радио апарата

Становници земаља Европске уније требало би да направе залихе хране и основних потрепштина у случају да дође до рата и руске агресије, или неке друге ванредне ситуације, поручује се у најновијем извештају специјалног саветника председнице Европске комисије Урсуле фон дер Лајен.

Извештај о цивилној и војној припремљености Европе саставио је бивши фински председник Саули Нинисто у својству специјалног саветника, пренео је „Њузвик“.

У извештају се истиче да ЕУ није била припремљена за пандемију ковида 19, као ни за руску агресију против Украјине и да би требало да из фазе реакције пређе у стање проактивне спремности.

Извештај не наводи да је агресија Русије једина могућа претња, али се истиче да је највећа.

„Ми немамо јасан план шта би ЕУ требало да ради у случају оружане агресије против неке њене чланице. Претња коју би представљао рат Русије против европских снага безбедности приморава нас да то питање поставимо у центар наше припремљености за овакву ситуацију, не занемарујући наше припреме за друге велике претње“, истиче се у извештају на 165 страна специјалног саветника Урсуле фон дер Лајен који јој је предат у среду.

У оквиру ове стратегије, ЕУ би требало да домаћинствима саветује да буду припремљена да у случају ванредне ситуације могу да издрже минимум 72 сата са расположивим залихама.

Због тога би становници земаља ЕУ требало да направе залихе основних потрепштина, а чланицама Уније се саветује да својим грађанима дају смернице о прављењу залиха, евакуацији и начинима на који могу да дођу до хитних служби.

У најновијем извештају се истиче да је потребно набавити залихе хране, пијаће воде, лекова, као и батеријске лампе и радио апарате на батерије.

Циљ ових савета је да се грађани ЕУ припреме за ванредне ситуације као што су нове пандемије, екстремне временске непогоде или оружана агресија.

Предложене су и друге мере у том смислу, као што је издвајање најмање 20 одсто укупног буџета ЕУ за повећање безбедности и припремљеност за кризе, али и већа размена обавештајних података између чланица Уније.