Pročitaj mi članak

Evrofili u sred Beograda priznali: Putin nije lud, strpljivo gradi svoj svet

0

Francuski novinar i filozof Mišel Elčaninov govorio je na tribini u Beogradu o svojevrsnom fenomenu Vladimira Putina kao i filozofijama na kojima ruski predsednik zasniva „svoj svet koji strpljivo gradi već 22 godine“, a tom prilikom ocenio je i da će „rat u Ukrajini još dugo trajati“.

Француски филозоф који је још 2015. године објавио књигу „У глави Путина“ истакао је да није реч о делу из психологије, већ да он као Рус пореклом, покушава да проникне у „руску филозофију“ и схвати шта је покретало Путина све ове године да креира своју визију света.

Елчанинов се осврнуо на већ познато порекло Владимира Путина, одрастање, велики утицај Другог светског рата и рано прикључење КГБ-у који за Путина није „служба која је убијала дисиденте“, већ својеврсна „школа совјетизма“.

Елчанинов је зато прочитао све Путинове говоре од доласка на власт, а онда и проучавао на која су се филозофска учења они ослањали.

„Путин види свет кроз блокове где велики владају и своју филозофију гради на три стуба. Први је ‘руски пут или руски глас’ који каже да Русија не сме да се утопи у глобалну цивилизацију, већ мора да има сопствени пут“ казао је Елчанинов на трибини у Француском институту.

Ту се, како је појаснио, Путин ослања на филозофе „славенофиле“ какав је Николај Данилевски који каже да су Русија и Европа непомирљиве цивилизације и да ће доћи дан када ће њихово сучељавање бити неопходно.

Други стуб Путиновог света је „конзервативни заокрет“, односно нешто што се понавља од 2012. године, а то је да је запад упао у декаденцију и да је изгубљен у хомосексуалној култури, насупрот традиционалној породици.

„Путин је декретовао да је конзервативна, религиозна Русија нова доктрина државе и да стоји наспрам запада који руши трка за новцем и хомосексуализам“, рекао је Елчанинов.

Трећи стуб такозваниг „путинизма“ назвао је „евроазијски покрет“, односно учење да Русија не припада Европи, односно латинско – германском свету, већ је ближа са турским и уопште муслиманским народима.

И ту се наставља учење да „Страственост“ постоји на истоку, а Европа и САД су „упали у декаденцију“.

Омиљени филозоф, или како каже Елчанинов „готово званични филозоф Русије“ је Иван Иљин, који је живео почетком 20. века, такозвани „филозоф белих Руса“ а којег је „поново открио Никита Михалков“.

Иљин је писао какав треба да буде вођа посткомунистичке Русије и учио да он не треба да буде попут нациста, већ „да дуго година долази на власт путем избора“, да одлучно брани Русију „јер Запад жели да је раскомада“.

Иљина руски председник често цитира и његове књиге поклања својим сарадницима, каже Елчанинов.

Зато је, како је навео, још 2015. године након анексије Крима, њему било јасно да „је Путин већ све смислио“ и када се чита шта је говорио види се да он стрпљиво гради своју визију.

„Зато мислим да нисмо ни близу краја рата у Украјини и још дуго ћемо трпети последице. За разлику од многих, не сматрам да је Путин луд, већ само да се затворио у своју визију“, рекао је француски филозоф руског порекла на трибини „У глави Путина“.