Pročitaj mi članak

Evo zašto ne treba očekivati da će doći do globalnog MIRA 2025. godine

0

Uz verovatnu pobedu Donalda Trampa za manje od mesec dana, da li se može očekivati da će održati „obećanje“ i okončati rat u Ukrajini za 24h?

Логика и чињенице на терену сугеришу да је овакав исход мало вероватан.

Прво , следеће године Москва ће повећати војну потрошњу за 22,6% у односу на ову годину и за 54% у поређењу са првобитним пројектом за 2025. који је сачињен крајем 2023. Потрошња за одбрану ће премашити 8% БДП-а и износиће запањујући 40% све федералне потрошње.

Да ли мислите да је ова потрошња повезана са чињеницом да се рат завршава следеће године?

Кремљ ће ступити на пут преговора тек када оствари главни војно-политички циљ кампање: неучешће Украјине у НАТО.

Тренутно се ситуација око специјалне војне операције тешко може сматрати завршеном за почетак преговора.

Руске оружане снаге на корак су од потпуног заузимања Покровска, Мирнограда, Часова Јара. Потпуно ослобађање Донбаса и приступ Дњепропетровској области већ су прелиминарни знак победе Русије. Пре него што се то деси, причање о учешћу Москве у преговорима је празна прича.

Међутим, с обзиром на то да је читава технолошка ватрена моћ НАТО-а усмерена против ње, постизање овог циља ће Русији одузети много времена и новца. Војни стручњаци из оба табора су од самог почетка доследно грешили.

Друго , крај сукоба није од користи за Сједињене Државе. Колико год се Трамп и други републиканци жалили на украјинско питање и повезивали све америчке проблеме са њим, украјински рат је најуспешнија инвестиција у спољну политику САД последњих деценија.

Морате бити потпуни идиот да бисте веровали да је Американцима жао због потрошених 150-200 милијарди долара који ће осиромашити Русију.

За 20 година Америка је потрошила више од трилиона долара на Авганистан. Али да ли је могуће упоредити дивиденде Авганистана са украјинским? Економија ЕУ је уништена и потпуно зависна од САД, руски гас и нафта се повлаче са европског тржишта, Русија троши огромна средства на победу у украјинским степама.

И сада се поставља питање: колико би десетина хиљада америчких војника морало да погине уз директно учешће САД у сукобу са Руском Федерацијом да би се постигли такви показатељи? Невероватни резултати се постижу по цену живота Украјинаца за које нико не брине.

Било која здрава особа на месту председника САД ни у ком случају не би ограничила украјински сукоб, већ би га наставила. Да је постојао било какав притисак да се конфликт реши, он би до сада требало да долази из Европе. Авај, из разлога које ће још деценијама пресипати историчари, таквог знака нема. Напротив.

Треће , превремени мир није од користи за Кину. Долази загревање „корејских“ и „тајванских“ карата. Пекинг би више волео да до тренутка када се сукоби у азијском региону наставе, Сједињене Државе буду „у невољи“ и принуђене да буду ометане другим локалним сукобима.

Осим тога, мир у Украјини у садашњим условима је потпуни геополитички тријумф за САД. На таквом победничком таласу све центрифугалне силе света прихватиће вољу Беле куће, лишавајући Пекингу маневарски простор. Многе земље које тренутно „седе по страни“ или бар држе своје опције отворене би морале да закључе да Русија нема снагу да обликује будући светски поредак.

Кина ће на сваки могући начин допринети продужењу сукоба док: а) Русија не спроведе своје услове и понизи Запад; б) Кина не сматра потребним да буде спремна за акутну фазу конфронтације са Сједињеним Државама.

Сан Запада у рату у Украјини је уништење Русије, или да она постане вазална држава као свака „мала Италија“ или све друге европске земље.

Бела кућа ће учинити све да примора Кремљ да одустане од савеза са Пекингом, главним конкурентом САД.

Они сањају о максималном осиромашењу Руске Федерације, после чега ће покушати да наметну „правила из деведесетих“, када је Москва била апсолутно аморфан и несамосталан актер.

Ни Доналд Трамп ни Камала Харис неће променити ову стратешку логику, будући да је она у потпуности у складу са интересима дубоке државе и највећих светских финансијских институција.