Pročitaj mi članakDok stotine hiljada Srba izlazi na ulice Beograda u znak protesta protiv onoga što opisuju kao raširenu korupciju i kronizam (pristrasnost pri dodeli poslova) dok državom upravlja predsednik Aleksandar Vučić, Evropska unija se ponovo suočava sa optužbama da svoje ekonomske interese stavlja ispred vrednosti koje propoveda. To u svojoj analizi piše francuska TV mreža u državnom vlasništvu France 24.
У суботу увече, 15. марта, док је стотине хиљада демонстраната у тишини држало бдење на улицама Београда, нешто неочекивано је прекинуло тишину. Сведоци кажу да су чули звук као да је млазни мотор јурио према њима. Остаје нејасно шта је то било – видео снимци који круже друштвеним мрежама показују како се гомила изненада раздваја, људи посрћу, падају једни преко других као да их је нека невидљива сила отерала са улице, наводи Франце 24.
Шок је убрзо уступио место оптужбама да је полиција употребила војни „звучни топ“ на тиху гомилу. Опозициони политичари одржали су конференције за штампу на којима су приказане фотографије полицијског возила паркираног у близини Народне скупштине опремљеног нечим што је изгледало као акустични уређај дугог домета (ЛРАД), војни уређај дизајниран да пројектује звук јачине која пара ухо – као средство јавне комуникације или, што је још контроверзније, контроле масе.
Председник Србије Александар Вучић одлучно је демантовао да је полиција користила такав уређај, а министар унутрашњих послова је инсистирао да га Влада није ни поседовала. Касније је повукао своју изјаву и рекао да су српске полицијске снаге уствари имале у свом поседу одређени број ЛРАД-а америчке производње, али је тврдио да су коришћени само за емитовање хитних порука великом броју људи.
Није први пут да демонстранти оптужују владу да покушава да угуши протесте силом, пише Франце 24. Премијер Милош Вучевић најавио је оставку крајем јануара након што су групу демонстраната који су лепили налепнице испред седишта владајуће Српске напредне странке (СНС) напали мушкарци наоружани бејзбол палицама. Вучић је касније потврдио да су четворица наводних нападача, који су ухапшени, припадали владајућој странци.
Студенти траже да Србија постане другачије друштво
Присталице власти су у више наврата аутомобилима налетали на демонстранте, а студенти су хоспитализовани након уличних сукоба са маскираним мушкарцима за које опозиционе групе оптужују власт да их мобилише против, углавном мирних демонстраната.
За власт која се, како је тврдила, посветила реформама заснованим на демократији и владавини закона у склопу своје дугогодишњег настојања да се придружи Европској унији, ово су тешке оптужбе, констатује Франце 24.
Али упркос позивима српског цивилног друштва водећим органима ЕУ да осуде насиље над мирним демонстрантима и захтеву европских посланика, углавном левичарских оријентација, да председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен откаже планирани састанак са Вучићем следеће недеље, Брисел је углавном ћутао.
Савет Европе, група за људска права са седиштем у Стразбуру, позвала је у четвртак Србију да истражи тврдње да је полиција употребила „звучни топ“ против демонстраната. У заједничком саопштењу парламентарног огранка Савета, Парламентарне скупштине Савета Европе, наводи се да је због тога „десетинама људи“ била потребна медицинска помоћ.
Политиколог из Лондона Бранислав Радељић рекао је да ћутање ЕУ није прошло незапажено у Србији.
„Јасно је – и за многе веома разочаравајуће – да је ЕУ ћутала у вези са дубоко корумпираним и све ауторитарнијим Вучићевим режимом“, рекао је.
„Још у октобру, Урсула фон дер Лајен је похвалила ‘драгог Александра’ за ‘реформе – посебно оне основне, у владавини права и демократије. И показали сте да дела прате Ваше речи’. То довољно говори, не само о третману ЕУ према Србији, већ и о моралној деградацији администрације у Бриселу“, оцењује Радељић.
„Ниси надлежан“
Масовни протести предвођени студентима избили су у новембру након што је 15 људи погинуло у урушавању бетонске надстрешнице на железничкој станици у другом граду по величини у Србији, Новом Саду. Станица је недавно реновирана као део пројекта који је водио кинески конзорцијум – који ради са локалним подизвођачима – у пројекту реконструкције лоше железничке инфраструктуре у земљи.
Демонстранти као кривце наводе оно што називају раширеном корупцијом и кронизмом у влади и грађевинској индустрији земље.
Држећи дистанцу од опозиционих партија у земљи, њихови захтеви су били конкретни и бескомпромисни: објављивање свих докумената у вези са промашеним пројектом реконструкције, хапшење и разоткривање људи који су напали демонстранте и окончање кривичног гоњења демонстраната који су ухапшени.
Димне бомбе у Скупштини
Вучић, који је своју политичку каријеру започео у крајње десничарској Српској радикалној странци и био министар информисања у време владавине националистичког диктатора Слободана Милошевића пре него што је 2012. постао део СНС-а и постао јавно привржен приступању ЕУ.
Упркос томе, периодични извештаји показују мали напредак у реформама у вези са демократијом, владавином права и континуираног отварања привреде Србије страном капиталу. То није спречило Фон дер Лајен да хвали Вучићеву посвећеност чланству у ЕУ још у октобру прошле године, после вишемесечних протеста против контроверзног рудника литијума.
Небојша Владисављевић, професор српске политике на Универзитету у Београду, рекао је да је приступ ЕУ Западном Балкану дуго био један од јачања статуса кво.
„ЕУ је имала – заправо није била подршка диктаторима, како би неки тврдили, већ је била потпуна равнодушност према питању да ли су те државе демократске или не“, рекао је.
„ЕУ има неке приоритете, а то је стабилност како је они виде – а то је краткорочна стабилност. Али ми који живимо овде у региону знамо да ауторитаризам може да обезбеди краткорочну стабилност, али заправо изазива нестабилност на средњи и дужи рок“, наводи Владисављевић.
Иако је пут Србије ка чланству у ЕУ био дуг, Београд је већ успоставио блиске економске везе са 27-чланим блоком.
ЕУ је највећи пружалац финансијске помоћи Србији и далеко највећи трговински партнер. Године 2020. покренула је инвестициони план на Западном Балкану који је већ усмерио више од пет милијарди евра у Београд. Још 1,5 милијарди евра троши се на постепену интеграцију Србије у јединствено европско тржиште, подсећа Франце 24.
„Куповина подршке“
Ово продубљивање економских односа није увек било популарно. У јулу прошле године, ЕУ је потписала меморандум о разумевању са Београдом којим је најављено „стратешко партнерство о одрживим сировинама“, што је требало да отвори пут ка приступу великим неискоришћеним резервама литијума у Србији. Само неколико дана раније, влада је издала декрет којим се враћа пројекат англо-аустралијске рударске компаније Рио Тинто за отварање највећег европског рудника литијума – пројекат који је заустављен две године раније након масовних јавних протеста.
Иако се огроман део јавности побунио и фокусирао на потенцијално озбиљне утицаје на животну средину у неким од најбогатијих пољопривредних површина у Србији, лако је видети зашто ЕУ гура ту причу. Када буде завршен, пројекат Јадар би могао да задовољи 90 одсто тренутних потреба Европе за литијумом – суштински корак у обезбеђивању сопствених ланаца снабдевања у индустрији електричних возила којом све више доминира Кина.
„Као што је често био случај широм света, ЕУ је одлучила да приоритет стави пословне интересе, који нису нужно условљени политичком либерализацијом, у односу на слободу и демократију у Србији“, рекао је Радељић.
„И ЕУ и Вучићев режим су погурали пројекат Рио Тинто, иако се 80 одсто локалног становништва противи отварању рудника“, казао је. „ЕУ треба да има на уму да је противљење Рио Тинту био велики ударац Вучићу још 2021. године, а масовни покрет који је из тога произашао од тада осећа да има ЕУ на супротној страни у вези са овим пројектом. То значи да се не боре само против режима, већ и против ЕУ“, нагласио је.
Владисављевић је рекао да се овај пројекат високог профила уклапа у дугогодишњу Вучићеву навику да се удвара подршци европских економских моћника.
„За Вучића је то веома важно из два разлога – један зато што је велики пројекат, и велике су могућности за корупцију, а видели смо како то функционише и на другим великим пројектима“, наводи Владисављевић.
„А друго је да се укаже на корист ЕУ, тачније Немачке и европске аутомобилске индустрије“, додао је.
Владисављевић је указао и на то да је Србија 2024. године купила 12 борбених авиона Рафал од француског произвођача Дассаулт Авиатион, што је омогућило француском председнику Емануелу Макрону да се врати из државне посете Београду са уговором од 2,7 милијарди евра за француску тешку индустрију.
„Купујемо најскупље борбене авионе из Француске, Рафале, који Србији нису потребни – али Вучићу треба подршка Макрона“, рекао је.
„Зато купујемо те ствари, које су око две до три милијарде долара. За малу државу као што је Србија, то је много. То је превише. Тако да је Вучић веома успешно откупио подршку кључних чланица ЕУ, посебно Немачке и Француске, и то је вероватно једно од питања и разлога зашто је ЕУ била индиферентна према демократији на овим просторима“, сматра Владисављевић.
Та равнодушност све више иде у оба смера. Регионална анкета Међународног републиканског института из 2024. у Србији, на Косову, у Босни и Херцеговини, Црној Гори, Северној Македонији и Албанији показала је већинску подршку за чланство у ЕУ у свакој земљи Западног Балкана – осим у Србији, где је остала на 40 одсто.
Иако европска подршка независности Косова и неугодан историјски однос са Западом вероватно доприносе овој амбиваленцији, Радељић је рекао да је све више младих Срба разочарано реалполитичким приступом ЕУ према земљи.
ЕУ је широко перципирана као трансакциони актер, рекао је он.
„Чак ни проевропски, либерални део становништва више не гледа на ЕУ као на организацију засновану на вредностима. Подржавајући Вучића, ЕУ је отуђила оне сегменте српског друштва који су дуго били најзаступљенији заговорници европских интеграција“, нагласио је Владисављевић.
А у очима студената, ЕУ се види као крајње лицемерна, јер не подржава владавину права и либерално-демократске стандарде, каже Радељић.
„Као резултат тога, мека моћ ЕУ међу новом генерацијом готово да и не постоји“, закључио је.
