Прочитај ми чланак

ЕУ на прагу неповратног процеса, гашења индустрије и преласка на аграрну унију

0

Главни корисници целе ове ситуације у Европи и њеног одбијања руског гаса су САД и Кина. Русија, с друге стране, мора да схвати да чак и ако се после неког времена политички односи са Европом побољшају, европско тржиште продаје ће се озбиљно смањити због деиндустријализације, каже Кондратјев. Стога је потреба ка тражењу и освајању алтернативних тржишта продаје, што Русија сада чини, још оправданија.

Европска комисија је навела цену напуштања руског гаса и опремања свих стамбених и пословних зграда соларним панелима.

За то ће бити потребно више од пола трилиона евра. Међутим, стварна цена таквог потеза биће много већа. Европи прети опасност да изгуби индустрију и да постане аграрна унија.

Европска комисија је на 565 милијарди евра проценила одбијање руског гаса и прелазак на обновљиве изворе енергије, преноси Блумберг. План ЕУ је да се соларни панели поставе на све пословне и јавне зграде до 2027. године, а од 2029. и на нове стамбене зграде.

Да ли ће Европска унија успети у таквом маневру и зашто Европа ризикује да изгуби своју индустрију и да се претвори у аграрну унију?

„Оно што видимо у ЕУ од почетка лета, по мом мишљењу, већ је шок ситуација за европски енергетски сектор. Очигледно, Европа треба да замени руски гас раније него што планира, јер је проток гаса из Русије већ озбиљно смањен“, каже Сергеј Кондратјев, заменик шефа економског одељења Института за енергетику и финансије.

Други проблем је што се овај план у потпуности ослања на непланирано генерисање, додаје експерт. „Европској привреди је гас потребан првенствено зими за производњу топлотне и електричне енергије. Препустити овај задатак соларним панелима зими је егзотична идеја, јер је зими често облачно време и кратак дан. То значи да ће бити потребно изградити много оваквих соларних панела, што може захтевати знатно више улагања од најављених пола трилиона евра“, објашњава Кондратјев. Лети ће, каже, настати супротна ситуација, када ће соларни панели генерисати превише струје, коју је веома тешко ускладиштити за зиму.

„Енергија ветра ради углавном у антифази са Сунцем и даје историјски већи учинак зими, а мањи лети. Али шта је проблем са ветрењачама? Прво, све атрактивне локације су већ заузете ветропарковима. Није остало много добрих места. Као резултат тога, како ветропарк расте, укупни фактор искоришћености инсталисаног капацитета се не повећава, већ опада. У почетку је износио у просеку 25%, а сада је мање од 10%. Односно, што је више ветрењача изграђено, то је мања њихова ефикасност. Са соларним панелима ситуација је приближно иста“, објашњава заменик начелника економског одељења Института за енергетику и финансије.

Други проблем је непредвидљивост због временских прилика. Европа је 2020., 2021. и 2022. године имала веома дуге периоде (месеце) без ветра, што ствара ризике, додаје експерт.

Други проблем је загревање климе у Европи, што може утицати на ефикасност обновљиве енергије. „Крајем пролећа и овог лета у Европи је услед суше забележен рекордан пад производње у многим хидроелектранама.

У Француској се у последњих неколико година суша примећује скоро сваке две године. Иако је пре 30-40 година сушно лето било једном у 10-15 година. Као резултат тога, Европа ће у кратком року можда морати да замени не само руски гас, већ и хидроенергију“, каже Кондратјев.

Према његовим речима, Иран је током протеклих десет година морао да прође такав пут. Раније је хидроенергија била окосница овдашњег енергетског система, али је стална суша смањила капацитет хидроелектрана. Истовремено, било је потребно више енергије, укључујући и за нормално водоснабдевање земље.

„То значи да ће са економске тачке гледишта нови енергетски систем бити неефикасан. С једне стране, његова изградња захтеваће много више улагања него што је најављено. С друге стране, енергетске компаније ће добити знатно мањи приход него на традиционалном тржишту. Нови енергетски систем заснован на обновљивој енергији неће моћи да постоји без субвенција.

ЕК заостаје у процени енергетске транзиције једне од најозбиљнијих последица одласка са гаса и преласка на обновљиве изворе енергије, што се Европљанима вероватно неће допасти.

То је деиндустријализација европске привреде и њена трансформација у аграрну, као што се десило у Украјини после два Мајдана. „Сада је европска привреда на самом почетку овог процеса и још увек има прилику да нешто промени, односно за сада је овај процес реверзибилан. Али ако се овај механизам покрене, онда га неће бити лако зауставити“, рекао је заменик начелника економског одељења Института за енергетику и финансије.

У ствари, највећи европски произвођач аутомобила, Фолксваген, већ је упозорио да ће преселити производњу из Немачке ако несташица гаса потраје дуже него ове зиме. Концерн има производне погоне у Кини и САД, где су цене енергената много јефтиније него у Немачкој. Годину дана Фолксваген може претрпети губитке у Њемачкој, али тада може постепено повећати производњу изван ЕУ, док смањује производњу унутар ЕУ.

Односно, ако цене гаса у Европи остану високе неколико година, онда ће европске компаније почети да преносе своју производњу тамо где је енергија јефтинија. То ће утицати не само на произвођаче аутомобила, већ и на много енергетски интензивније индустрије – хемијску, обојену металургију, итд. Велике мултинационалне компаније већ се изјашњавају да смањују инвестиције у Европи и повећавају их у Америци, где је цена енергије неколико пута нижа.

„На први поглед може изгледати да је деиндустријализација добра, јер ће Европа смањити потрошњу енергије. С друге стране, велика индустрија омогућава отварање високо плаћених радних места, укључујући у сектору услуга, логистике, консалтинга, итд. Економско благостање Европе заснива се на овој индустрији – немачкој, француској итд.

Ако видимо дегенерацију индустрије, онда ће се Европљани суочити са озбиљним падом животног стандарда. Штавише, биће тешкоћа у финансирању зелене енергије на коју ЕК жели да пређе. Систем обновљивих извора енергије је мање ефикасан од традиционалног и потребне су му субвенције за рад. Где ће ЕУ наћи паре ако нема индустрије”, напомиње Сергеј Кондратјев.

Наравно, то се неће десити преко ноћи, процес ће бити дуг. Али најважније је да Европа неће само себи наштетити економски, већ ће и играти заједно са сопственим економским конкурентима. Јер док ће капацитети фабрика у Европи губити на тежини, у истој тој Америци и Азији ће се повећавати.

„Током енергетске кризе 1970-их и 1980-их, Сједињене Државе су биле у истој озбиљној енергетској кризи као и Европа, али Кина још није постојала као светска економска сила. Сада видимо да су у САД цене енергената неколико пута ниже него у Европи, а јака економија се појавила у Кини, где су цене енергената такође знатно ниже него у Европи. То ствара могућности за ток економске активности из Европе у САД и Кину, што није био случај 70-их година“, закључује извор.

Главни корисници целе ове ситуације у Европи и њеног одбијања руског гаса су САД и Кина. Русија, с друге стране, мора да схвати да чак и ако се после неког времена политички односи са Европом побољшају, европско тржиште продаје ће се озбиљно смањити због деиндустријализације, каже Кондратјев. Стога је потреба ка тражењу и освајању алтернативних тржишта продаје, што Русија сада чини, још оправданија.

УКОЛИКО ИМАТЕ ЖЕЉУ ДА ПОДРЖИТЕ РАД ПРОДУКЦИЈЕ „ЦЕНТАР” И РАД ПОРТАЛА „СРБИН.ИНФO”, ДОНАЦИЈЕ МОЖЕТЕ УПЛАТИТИ ПУТЕМ СЛЕДЕЋИХ ЛИНКОВА:

ХВАЛА И БОГ ВАС БЛАГОСЛОВИО!