Pročitaj mi članak

EU hoće da satre slobodu govora: Borba protiv „lažnih vest“ o koroni na internetu

0

Lažne vesti koče napore za suzbijanje pandemije, tvrde u Evropskom parlamentu, navodeći da je pojava koronavirusa proizvela mnoštvo dezinformacija. Zbog toga su, kažu, pored borbe protiv zaraze, angažovani i na borbi protiv širenja lažnih vesti.

Како наводе, лажне вести су свуда око нас, од оних да се вирус проширио преко супе од шишмиша, до лажних тврди да поједине земље ЕУ раде на смањењу медицинских залиха.

© CC0 / Pixabay

У Европском парламенту наводе да су направили заједничку страницу са осталим институцијама, на којој се налазе сви детаљи о борби ЕУ са вирусом, а на коме ће се ускоро наћи и информације које ће служити да „демонтирају“ најчешће митове који се појављују у јавности, а посебно на друштвеним мрежама.

Врши се и притисак на разне платформе на интернету да саме предузму конкретне акције против превара на друштвеним мрежама, наводе у Парламенту и додају да највеће међу њима већ делују како би ограничили домет лажних информација.

У ЕП тврде да поједини људи намерно шире лажне вести ради профита.

„То би могла бити продаја производа који немају никакав ефекат или привлачење посетилаца на своје интернет странице и налоге на друштвеним мрежама, чиме повец́авају приходе од реклама“, наводе у ЕП.

Међутим, извештај специјалног тима ЕУ за борбу против дезинформација показао је и да поједине лажне вести пласирају одређене политичке опције широм света, укључујући САД, Кину и Русију, најчешће са циљем који има политичку позадину – подривање Европске уније или стварање политичких промена.

Међутим, свесни су да многи људи шире дезинформације јер у њих верују, без намере да нанесу штету било коме. Због тога је важно зауставити лажне вести, наводе они.

„У прошлости су дезинформације о вакцинама довеле родитеље до одустајања од вакцинисања деце против богиња и других опасних болести, што је довело до експлозије нових случајева тих болести“, наводе они.

Посебно инсистирају да дезинформације поткопавају стручне ставове и експертизе, па се веома често дешава да се на друштвеним мрежама више вреднује нечија спонтана објава са нетачном информацијом, него темељна анализа стручњака.

Због тога се апелује на све да буду изузетно пажљиви када деле информације, како не би делили лажне вести, посебно када се ради о вестима која изазивају снажну реакцију или које изгледају превише добро или превише лоше да би биле истините.

Основни савет је – проверите ко објављује одређену информацију и да ли постоје бар два, три релеватна извора која су ту информацију пренела.

Из Европског парламента објашњавају грађанима и шта да раде ако виде да неко дели лажне вести. Осим пријављивања мрежи на којој је вест објављена, саветује се разговор са особом која је такве вести делила, јер „вероватно је било ненамерно“.

Тврде и да истраживачи кажу да је најбољи начин да убедите људе који верују у теорије завере да покажете емпатију и апелујете на критичко размишљање те особе, а никако да их исмевате.