Практично је већ све договорено када је реч о споразуму ЦЕТА између Европске уније и Канаде. Међутим, многим грађанима је доста глобализације. Ове суботе (17.9.) у више градова Немачке су одржани велики протести.

Практично је већ све договорено када је реч о споразуму ЦЕТА између Европске уније и Канаде. Међутим, многим грађанима је доста глобализације. Ове суботе (17.9.) у више градова Немачке су одржани велики протести.

Живот немачког министра привреде ових дана нипошто није лагодан. А с обзиром на то да је Зигмар Габријел уједно и председник немачких социјалдемократа (СПД), нема му друге већ да непрестано објашњава зашто он ипак жели да стви свој потпис испод Општег споразума о економској и трговинској сарадњи (ЦЕТА) између Европске уније и Канаде.

Као социјалдемократа, он одлично зна какво је расположење у синдикатима и фабричким погонима. Свака нова либерализација светског тржишта значи и да радници у Немачкој морају да се прилагођавају платама и условима рада и то онима које добијају, а и томе како живе радници у Кини, Вијетнаму или Бангладешу. У супротном, њихов погон би могао да буде затворен, а производња пресељена у иностранство.

Али ту је и Габријелово „друго ја“ – он је и потпредседник владе и министар привреде Савезне Републике Немачке. А та земља је спремна за међународно такмичење: она има изузетну продуктивност, располаже технологијом и нуди добре производе због којих Немачка и јесте извозна велесила. То значи да ће неки погони остати затворени, али да ће у другима послови добро ићи.
Ту је и чињеница да је Канада у читавом низу одредаба попустила и прихватила захтеве Европске уније. „Са Канадом смо постигли изузетно добре услове“, изјавио је министар Габријел пре него што се упутио у Монтреал на последње разговоре с канадским премијером Џастином Трудоом и тамошњом министарком трговине Кристином Фриленд.

Американци „тврди“, Канађани попустљиви

За многе Европљане, највећи проблем прекоатлантских споразума – дакле и Трансатлантског трговинског и инвестиционог партнерства (ТТИП) са САД и споразума ЦЕТА са Канадом – јесте одредба о вансудским нагодбама у случају промене околности пословања. Звучи банално, али то представља политичку револуцију: на пример, ако Европска унија или нека њена чланица својим законом угрози пословање неког међународног концерна, онда у том спору одлучује посебно тело – и евентуално одређује и одштету која би том концерну требало да се исплати.

Дакле, сасвим теоретски, ако ЕУ забрани пушење у јавним просторима, амерички произвођач цигарета би због тога могао да затражи одштету. Или произвођач атомских електрана ако се жели да се напусти коришћење атомска енергија. Или ако се било ком концерну не допадну оштрији прописи о загађивању, заштити животне средине, безбедности… Или ако држава, регион или општина опет преузму управу на пример у водоснабдевању или у некој банци којој прети пропаст.

То је наравно још увек само у домену теорије, али ипак начелно питање: ко одлучује о нашем животу и прописима – да ли наши (демократски изабрани) политичари или међународне корпорације? С друге стране, пословни свет жели дугорочну сигурност свог новца и улагања, па зато не чуди што на тој одредби ТТИП и даље инсистирају Сједињене Америчке Државе, баш као што је неко време у преговорима о ЦЕТА инсистирала и Канада.

Протести у седам немачких градова

У суштини, споразум са Канађанима закључен је још 2014. и то са свим спорним одредбама о којима Монтреал више није желео да расправља. Међутим, с обзиром на то да је порастао политички отпор таквом споразуму у Европи, ЦЕТА је „стављена на лед“. Тек када је у Канади премијер постао Трудо, Монтреал је показао спремност да поново разговара о спорним тачкама – са исходом с којим је немачки социјалдемократски министар привреде могао да буде задовољан.
„Више нема приватних судова какве желе Американци.

Имамо право отварање тржишта, што је важно за наша предузећа средње величине, а што Американци желе да избегну“, тврди немачки министар. У споразуму с Канађанима је тако и даље обезбеђен посебан задатак јавног сектора за добробит европских грађана, све до заштите културног добра.

Председник немачких социјалдемократа, без обзира на своје уверење, врло добро зна да би политички скупо могло да га кошта ако прихвати споразум с Канађанима без подршке његове странке. Руководство СПД прихватило је тај споразум, али Габријел је за предстојећи понедељак (19.9.) сазвао и двестотинак покрајинских представника СПД-а у Волфсбург како би сви заједно одлучили о том новом трговинском споразуму. Уочи тог састанка и даље је читав низ функционера СПД-а и даље одлучно против.

Истовремено, ове суботе (17.9.) у чак седам немачких градова биће одржани протести и против ЦЕТА, и против ТТИП. Демонстрације организује читав низ удружења, од оних за заштиту животне средине или заштиту потрошача, па до синдиката, друштвених и црквених удружења и хуманитарних организација. Подељено је 3,4 милиона летака којима се грађани позивају на протесте под слоганом „Зауставите ЦЕТА и ТТИП – за поштену светску трговину“.

„Шпага“ социјалдемократског министра

Споразум ЦЕТА још више јача ионако доминантни утицај концерна и слаби демократска права грађанки и грађана“, наводи се у том летку. Организатори очекују огроман одзив грађана и стотине хиљада демонстраната, тим пре што противника некаквим новим облицима глобализације има дословно у свим политичким групацијама – од левичара и заштитника животне средине, па све до деснице и десничарских популиста. На пример, аустријски десничарски кандидат за председника Хофер кратко и јасно је најавио да „неће потписати“ ТТИП ако постане председник.

Немачки социјалдемократски министар привреде Зигмар Габријел зато је одлучио да се постави „негде између“: залаже се за споразум с Канађанима, али је за споразум са САД крајем августа коловоза изјавио да је „ТТИП практично пропао, иако то нико не жели отворено да призна“. Али већ и због тога је „добио по носу“ – јер су ти међународни споразуми нешто о чему је постигну договор на савезном немачком нивоу приликом формирања коалиције СПД-а са демохришћанима Ангеле Меркел.

Због тих Габријелових речи на њега су се окомили и у Вашингтону и у Берлину, а канцеларка Меркел је изјавила да се „залаже да се сачека завршетак преговора и да се тек тада одлучује“ о ТТИП. Она је истовремено додала и да се „залаже за све што доприноси стварању радних места у Немачкој“ и да се, према њеном мишљењу, „у то убраја и споразум о слободној трговини“.

Трикови Европске уније

И као што је споразум с Канадом још увек проблем за грађане Немачке, тако су исти такви споразуми огроман проблем и у Европској унији јер ће читав низ земаља, знатно мање развијених од Немачке, имати много мање користи од њега. Председник Европске комисије Жан-Клод Јункер својевремено је упозорио чланице да „није неопходно“ да оне уопште ратификују такве трговинске споразуме које склапа Унија. Ипак, када је схватио да тако није стекао баш много пријатеља, „великодушно“ је објавио да чланице такве споразуме могу да ратификују „ако баш желе“.

С обзиром на то да је извесно да неке чланице то неће учинити – или да ће одложити ратификацију за неку далеку будућност – европски министри привреде желе да ипак пронађу начине да некако „прескоче“ да споразум са Канадом морају и да прихватају парламенти свих земаља Уније. Они ће се због тога састати 23. септембра у Братислави како би у том споразуму нашли оне делове за које није потребна сагласност свих чланица – и који би онда могли да ступе на снагу практично одмах по потписивању споразума.

То би онда могло да се догоди већ 27. октобра, током сусрета на врху Европске уније и Канаде који је планиран да буде одржан у Бриселу. Тиме би практично била потписана два споразума – један који би ступио на снагу одмах и други о којем ће касније да одлучују национални парламенти. Шта ће бити у првом, а шта у другом делу, то би министри тек требало да утврде. А када ће да буде прихваћен целовит Општи споразум о економској и трговинској сарадњи Европске уније и Канаде – то не зна ама баш нико.

Извор: dw.com

Ознаке: глобализација, Европска унија, ЕУ, Немачка, политика, ТТИП, ЦЕТА