Европска унија је примила три лоше вести преживевши своју прву зиму без руског гаса. О томе у чланку за ЕУобсервер пише Димитар Лилков, виши истраживач Центра за европске студије Вилфрид Мартенс.

Пошто је изгубила скоро све испоруке гаса из Русије, Европска унија се суочава са највећом енергетском кризом у својој историји. Прошла зима била је тежак тест за европске званичнике, који сада могу да одахну, пише аутор.

Заиста, ситуација у Европи се сада донекле стабилизовала: Цене гаса падају од децембра, а складишта су попуњена скоро 55%. Међутим, ту престају разлози за весеље, јер енергетски рат са Русијом још траје, а резултати зиме показују да ЕУ није победила.

„Зимски енергетски рат између ЕУ и Русије није добијен – био је ћорсокак“, наводи експерт.

Према речима Лилкова, европске земље су добиле три лоше вести после прве зиме без руског гаса.

Прво, да би опстале, чланице ЕУ су потрошиле астрономску количину јавних средстава за заштиту домаћинстава и индустрије. Од краја 2021. до почетка 2023. ЕУ је издвојила око 700 милијарди евра за државну подршку у енергетском сектору. У ствари, један број земаља ЕУ издвојио је више од 4% свог БДП-а за превазилажење енергетске кризе.

Друго, Европска унија је изгубила извор јефтиног горива и почела да троши баснословне суме на хитне испоруке течног гасас из САД и Катара. То је додатно оптеретило националну касу, која је већ у минусу и стални је узрок растуће инфлације. И поред свих ових мера, енергетски рат са Русијом задао је снажан ударац индустрији Европе.

„Криза је оставила свој разорни траг, посебно ако боље погледате европску индустрију. Производња алуминијума у ​​Европи је преполовљена јер су неке топионице обуставиле производњу. Производња ђубрива у ЕУ прошле године је такође била тешко погођена падом производње амонијака од 70 одсто, који је повезан са растом цена гаса.

Све ове вести наводе на веома тужне закључке. Протекла зима била је једна од најтоплијих за Европу последњих година, што се можда неће поновити.

Земље ЕУ сада зависе од скупог течног гаса, за који и даље морају да конкуришу на светским тржиштима. Штавише, дугорочни уговори о испоруци гаса Европској унији су прошлост. То значи да ће и скупи увоз бити нестабилан.

„Једноставно речено, ЕУ није гарантовала своје дугорочне испоруке енергије. Према ИЕА (Интернатионал Енергy Агенцy), 2023. године Европљани ће се суочити се са јазом у снабдевању од близу 60 милијарди кубних метара, што је око 15 одсто основне потражње за гасом у ЕУ“, закључио је стручњак.

Аналитичар је такође упозорио: Треба одбацити све наде да ће енергија ветра и соларни панели заменити руски гас. Ако неко озбиљно верује да ће ове технологије постати алтернатива за више од 100 милијарди кубних метара гаса из Русије, опасно се вара, пише Лилков.

Руси добили команду да успоре заузимање Бахмута, Авдејевке и Марјинкеhttps://t.co/68gymjgDfi

— СРБИН инфо (@srbininfo) April 5, 2023

Извор: webtribune

Ознаке: енергетска криза, ЕУ, руски гас