Евро је богате европске земље учинио још богатијим, а сиромашне су постале још сиромашније – процењују економски аналитичари.

Богати се још више обогатили, а сиромашни…

У анализама оправданости увођења евра као заједничке европске валуте, економски портали наводе да је прелазак на евро поделио зону евра на два „табора“ – онај који је профитирао и онај који је додатно економски осиромашио. Када нека земља прелази са своје валуте на евро то аутоматски чини скупом производњу унутар земље.

Код сиромашнијих земаља „скачу“ исплате радницима, као и плате и производна вредност продукције. Истовремено, смањује се рентабилност производње и земља економски постаје још слабија.

У богатијим земљама тај прелазак је другачији. Нпр. Немачкој заједничка валута омогућава да привуче раднике из иностранства, чини јефтинијом производњу и самим тим јача економију. Немачка је, због тога, у тренуцима велике економске кризе једина била су стању да издвоји милијарде евра и да истовремено отпише део дугова државама попут Португалије, Грчке, Шпаније и Кипра.

Да ли је евро за 12 година постојања успео да замени незаобилазни долар? Стручњаци напомињу да је у почетку евро померио свог конкурента са „владајуће позиције“. Када се појавио евро, његов курс био је једнак курсу долара. Касније је чак додатно скочио и достигао размере од једног и по долара. Али, велика криза показала је све слабости евра. Ипак, за разлику од све већег броја скептика међу Европљанима, владе чланица ЕУ и даље верују у евро.

Тако ће од наредне године списак чланова зоне евра попунити нови члан — Литванија.

Литванска влада је, попут још неких, без обзира што се томе противи велики број Литванаца, припремила прелазак на евро, док су продавнице већ спремиле нове ценовнике.

(Вести)

Ознаке: евро, економија., ЕУ