Прочитај ми чланакНационалиста Ерсин Татар ког подржава Турска данас је на изборима за председника турског дела Кипра тесно победио социјалдемократу Мустафу Акинџија.
После 100 одсто пребројаних листића, Татар је у другом кругу избора освојио 51,74 одсто, а Акинџи, актуелни председник, 48,26 одсто гласова, објавила је телевизија кипарских Турака БРТ.
Татар (60) се залаже за још ближе везе с Анкаром него до сада и потпуну ускладјеност с њеним политикама, као и за чвршћи став према кипарским Грцима у мировним преговорима, наводи Асошиејтед прес.
За разлику од њега, Акинџи (72) се противио потпуној доминацији Турске на северу Кипра и залагао за већу независност од Анкаре.
Док је Акинџи за поновно уједињење Кипра у форми федерације, Татар се залаже да грчки, јужни, и турски, северни део Кипра, буду две независне државе.
Татару је очигледно у корист ишла већа излазност у данашњем другом кругу у односу на први круг избора одржан пре седам дана, наводи Асошиејтед прес.
У првом кругу избора за председника самопроглашене „Турске Републике Северни Кипар“, коју признаје једино Анкара, Татар је освојио више од 32 одсто гласова, а Акинџи нешто мање од 30 одсто.
Према наводима агенције Франс прес, Акинџи је важио за фаворита уочи другог круга избора, пошто га је подржао председнички кандидат Турфан Ерхурман, такође социјалдемократа, који је пре седам дана добио близу 22 одсто гласова.
Право гласа имало је око 200.000 бирача.
Први тест за новог председника биће састанак са представницима кипарских Грка и држава које су гаранти независности Кипра из 1960. године, Грчке, Турске и Велике Британије. Лондон, колонијални господар Кипра до 1960. године, и данас на том острву има велике војне базе.
Циљ састанака биће да су утврди има ли довољно основа за обнову мировних преговора, наводи АП.
Избори су одржани у време све већих тензија измедју Грчке и Кипра, с једне, и Турске и турског дела Кипра, с друге стране, око права на трагање за налазиштима гаса у источном Средоземном мору.
Грчка и Турска, иако савезнице у НАТО, воде дугогодишње спорове о граници на Егејском мору и о правима на енергенте у источном Медитерану.
Слањем мировних трупа УН 1964. године, Кипар је подељен због медјунационалних сукоба. После пуча присталица уједињења Кипра с Грчком, Турска је 1974. године окупирала север насељен турском мањином и прогласила „Турску Републику Северни Кипар“. Турска је на окупирани север острва доселила више од 35.000 војника с породицама и друге насељенике.
— СРБИН инфо (@srbininfo) October 19, 2020
