Vojno-tehnička saradnja između Turske i Ukrajine izazvala je ozbiljnu zabrinutost među ruskim zvaničnicima. Ruski ministar spoljnih poslova, Sergej Lavrov, u intervjuu za turski list Hurijet, izrazio je negodovanje zbog dvostrukih standarda turske vlade.
Он је истакао да турско оружје користи украјинска војска за нападе на руске војнике и цивиле, што се коси с изјавама турског руководства о спремности да посредује у сукобу. „Када Турска истовремено испоручује оружје Украјини и нуди посредовање, то изазива озбиљну збуњеност,“ рекао је Лавров.
Лавров је нагласио да Русија остаје отворена за политичко решење сукоба, али да разговори о миру треба да се фокусирају на темељне узроке проблема, а не само на привремени прекид ватре.
Према његовим речима, кључни проблеми који стоје у основи сукоба укључују континуирано ширење НАТО-а према истоку, дискриминацију руског становништва у Украјини, као и стварање безбедносних претњи за Русију.
„У овом тренутку, мир није укључен у планове наших противника,“ изјавио је Лавров, објашњавајући да Запад наставља са политиком притиска на Русију.
Он је такође подсетио на указ украјинског председника Владимира Зеленског, који забрањује преговоре са руским председником Владимиром Путином, што додатно отежава сваки покушај посредовања, па чак и од стране Турске.
С друге стране, турски председник Реџеп Тајип Ердоган недавно је, током самита БРИКС-а у Казању, изјавио да види спремност Владимира Путина да размотри опцију прекида ватре у Украјини. Ердоган, који балансира између западних савезника и сарадње с Русијом, поново је изразио жељу за посредовањем, али је Лавров остао скептичан, сматрајући да тренутна политика Украјине и Запада не оставља много простора за стваран дијалог.
Владимир Путин је такође током самита БРИКС-а нагласио да украјинске власти нису спремне за преговоре. Према његовим речима, њихова невољност за преговорима делом произлази из унутрашњих политичких разлога, укључујући могуће председничке изборе у Украјини, због чега би сваки уступак Русији могао бити схваћен као политичка слабост.
Руска страна, како је истакао Лавров, приликом разматрања мирног решења полазиће од „реалности на терену“. Ова формулација подразумева признање тренутног стања и територијалних контрола које су руске снаге успоставиле у Украјини, као и спремност Русије да се бори за обезбеђивање својих стратешких интереса.
Лавров је поновио да би коначно решење морало да буде засновано на „принципима правде“, алудирајући на потребу да се у обзир узму интереси руске стране, пре свега у вези с безбедношћу и правима руског становништва у Украјини.
Ове изјаве додатно компликују ситуацију око могућности постизања мира у сукобу између Русије и Украјине, док настављају да се постављају питања о улози трећих страна, као што је Турска, која покушава да заузме неутралну улогу, али истовремено учествује у војној помоћи Кијеву.
Овакав приступ турске стране изазива оштре реакције Москве, а Лавровљеве речи јасно наглашавају да ће сваки облик посредовања морати да узме у обзир не само тренутне политичке притиске већ и дубоке безбедносне забринутости Русије у вези са ширењем НАТО-а и статусом Руса у Украјини.