Прочитај ми чланакЗабрана куповине руске нафте, која према санкцијама ЕУ сутра ступа на снагу, још уз ограничавање њене максималне цене, ће довести до мање понуде па тако и до веће цене нафте на светском тржишту. То није ништа друго до самоубиство политичких елита ЕУ, јер ће то директно утицати на мању конкурентност европске привреде. У то је уверен стручњак за енергетику Стевица Деђански, напомињући за Спутњик да ће и Србија, ни крива, ни дужна, унеколико платити цену такве политике ЕУ, јер ће сирову нафту плаћати скупље.
Шта доноси ембарго на руску нафту
Према једном од пакета антируских санкција Европске уније, чија се примена односи и на Србију, 5. децембра ступа на снагу забрана куповине руске сирове нафте која се испоручује морским путем. Уз то, ЕУ је ових дана одлучила и да ограничи цену руске нафте на максимум 60 долара за барел, чему су се придружиле и група седам најразвијенијих земаља света (Г7) и Аустралија.
Изузетак је направљен према Бугарској која морским путем добија искључиво руску нафту. Чешка, Словачка и Мађарска, које се нафтоводом „Дружба“ снабдевају руском нафтом, а немају излаз на море, такође су изузете из одлуке.
Наредна фаза те мере ступа на снагу 5. фебруара када ће бити забрањен и увоз руских нафтних деривата. Санкције би, по оцени њихових креатора, требало да ослабе Русију, умањивши њене приходе од продаје енергената, Ипак, и западни експерти већ истичу да ће се због нафтног ембарга наредних месеци осетити несташице, што ће довести до поновног раста цене нафте те је неизвесно хоће ли нафтни ембарго имати жељени учинак.
На то упућује и најновије саопштење Организације произвођача и извозника нафте, ОПЕК плус, да неће повећавати производњу нафте, односно да ће она и даље бити смањена за два милиона барела дневно.
Стевица Деђански овакав потез ЕУ сматра необјашњивим и нерезонским. Нико вам, како истиче, неће свој производ продавати испод тржишне цене ако има друго тржиште где робу може да прода, а Русија тржиште за своју нафту има у Кини, Индији, Турској…
Он подсећа да је Русија одмах на помен ограничавања цене њене нафте рекла да , колика год била, она њу неће продавати онима који су посегли за тим потезом. Указао је и на недавну изјаву председника Кине Си Ђинпинга да та земља развија стратешко партнерство са Русијом, поготово у области енергетике.
Само у интересу САД
Деђански сматра да интерес за овај ембарго који је увела ЕУ имају, пре свега, САД зато што могу да продају своју нафту. Једино ко нема никакав интерес од оваквог ембарга и ко ће платити цену је Европска унија, нема дилему наш саговорник.
„Немачка предвиђања јесу застрашујућа и показују да ћемо сви ми који живимо у Европи имати велики проблем већ од следеће године. Ову зиму ће сви некако прегурати, јер су напуњени депои и постоје резерве. Али ако се ова политика санкција настави, следеће године ћемо сви имати огроман проблем. Нажалост, и ми ћемо имати, иако томе ничим нисмо допринели. Ефекат ће, као и за све до сада, платити искључиво Европска унија,“ сматра он.
И Србија би требало да има право на изузеће
На питање како ће се то одразити на наше домаће тржиште, јер је Србија до сада сву нафту добијала морским путем и преко Јадранског нафтовода, он каже да ћемо и ми скупље плаћати нафту.
„Ми иначе због наших прерађивачких капацитета не можемо да увозимо другу нафту сем ирачке и руске, јер оне одговарају рафинерији на нашем простору. Видите да постоје изузеци за одређене земље и ако се буде дозволио било којој земљи ЕУ увоз руске нафте, ја мислим да и ми имамо право да то тражимо. Ако се то не деси, онда ћемо захваљујући политици ЕУ и ми морати да плаћамо већу цену. Колика ће та цена бити то је заиста сада тешко предвидети. Видећемо ефекат овог ембарга и како ће на њега Русија економски одговорити“, каже он.
Сачекати потез Русије
Треба, како прецизира, видети какве ће бити њене цене. Он напомиње да и сада постоје аномалије па се тако руска нафта продаје у Лукоиловим депоима на Сицилији Американцима који је онда прерађују и продају као своју. Зато је, каже, незахвално разматрати ситуацију када се не види решење, осим што је евидентно да ћемо, како упозорава, сви јако много да платимо ову политику ЕУ.
Да се Русија спремала за ову ситуацију набавивши „флоту у сенци“, купивши 103 танкера, кажу у енергетској консултантској компанији Ристад, а преноси Фајненшел тајмс. Тако би заобишла ситуацију у којој је осигуравајућим компанијама као што је Лојд из Лондона забрањено да осигуравају танкере који превозе руску нафту, осим ако се не продаје по шеми ограничених цена. Зато ће, како истичу, Русија користити своју нову флоту за снабдевање нафтом земаља попут Индије, Кине и Турске, које су постале велики купци руске нафте.
Стручњаци подсећају да Кина има другу највећу флоту бродова на свету и могла би сама да осигура своје бродове, као и Индија било код кинеских или руских реосигурања.
Додатни удар на инфлацију
Оно што је чињеница јесте да ће, по писању Дојче велеа, залихе нафтних деривата у Немачкој у фебруару бити на историјском минимуму, што ће се одразити на њихову набавку по вишим ценама, на скупљу индустријску производњу и на додатни раст инфлације.
„Да би напунили резерве потребно је и време и много нафте, а када је нема на тржишту, а понуда ће бити смањена, мораће да се плати велика цена. То ће сигурно утицати на цену свих могућих производа и опет долазимо на оцену о нелогичној политици ЕУ, јер ће то утицати на конкурентност њене привреде. Испред привреде ЕУ ће бити Америка која има јефтинију нафту и гас и Кина која има јефтинију нафту и гас, и ово је просто самоубиство политичких елита ЕУ које су ту, очигледно, доведене да би бринуле о интересима англосаксонске империје, а не о интересима својих грађана“, критичан је Деђански.
До руске војне операције у Украјини, Европа је куповала готово половину руског извоза сирове нафте. Немачка као најјача европска привреда је руском нафтом покривала отприлике трећину својих потреба, а тренутно више од 14 одсто укупних потреба за дериватима покрива увозом из Русије.
Међународна агенција за енергију (ИЕА) процењује да ће, након што ембарго ступи на снагу, ЕУ морати да надомести око милион барела сирове нафте дневно, као и 1,1 милион тона нафтних деривата.
Стручњак за сировине у Комерцбанци, Карстен Фрич очекује да ће цена барела нафте Брент која је сада нешто изнад 80 долара, у наредним недељама поновно порасти на 95 долара.
— СРБИН инфо (@srbininfo) December 5, 2022
