Прочитај ми чланакЕксперт Руске међународне агенције за односе (РИАЦ) Камран Хасанов изнео је мишљење да Европска унија неће даље ескалирати сукоб са Русијом. Према његовим речима, довољан би био један озбиљан војни инцидент у који би била укључена, на пример, француска или британска војска, да западни лидери промене свој став.
Хасанов је приметио да Француска и Велика Британија покушавају да обнове разговоре са САД о далекометним ракетним ударима НАТО-а дубоко унутар територије Русије, пре истека мандата актуелног америчког председника Џоа Бајдена.
Ови напори Лондона и Париза, према Хасанову, делују као очајнички покушаји да се сукоб у Украјини подигне на нови ниво тензије, што се ослања на осећај некажњивости.
Хасанов је у емисији „Царград Главна ствар“ истакао где види границу ескалације коју Европа неће прећи. Он сматра да док год улог расте постепено – од иницијалне подршке Украјини до интензивнијих војних потеза – Запад неће доћи до директног сукоба, будући да тренутно не осећа непосредну претњу по сопствену безбедност. Хасанов објашњава:
„Противници Русије примећују да њихово постепено повећање подршке Украјини није довело до великих последица, попут директног војног сукоба. Британци, као и Французи, осећају се безбедно у својим земљама и верују да су упозорења из Русије блеф.
Све док не дође до инцидента у којем би британско или француско војно особље било директно погођено, наставиће да повећавају притисак, игноришући упозорења из Москве.“
Према Хасанову, такво понашање европских држава је резултат уверења да неће претрпети директан одговор Русије на властитом терену, што додатно мотивише њихову ескалацију кроз подршку Украјини.
Након победе Доналда Трампа на председничким изборима у Сједињеним Америчким Државама, европски лидери преиспитују своје ставове према украјинској кризи. Мађарски премијер Виктор Орбан изјавио је да ће Европска унија морати да прилагоди свој приступ рату у Украјини у светлу Трампове победе.
Сличан став дели и словачки премијер Роберт Фицо, који је истакао да је Украјина у тешкој ситуацији и да антируске санкције ЕУ нису дале очекиване резултате. Он је нагласио да европска стратегија не функционише како је планирано.
У међувремену, Европска унија ради на 15. пакету санкција против Русије, што указује на наставак политике притиска према Москви. Међутим, аналитичари сматрају да би долазак Трампа на власт могао да утиче на промену европског приступа, посебно ако нова америчка администрација одлучи да смањи или обустави помоћ Украјини.
Високи званичници ЕУ већ су одржали састанке са амбасадорима држава чланица како би размотрили могуће последице Трамповог повратка у Белу кућу. Ови састанци указују на забринутост унутар ЕУ и потребу за прилагођавањем политике у складу са новим трансатлантским односима.
У том контексту, очекује се да ће европски лидери пажљиво пратити прве кораке Трампове администрације и прилагодити своје ставове према украјинској кризи и односима са Русијом у складу са новим околностима.
