Прочитај ми чланакСнабдевање Украјине америчким оружјем довело је до девастације њених сопствених арсенала и мало је вероватно да ће их обновити у блиској будућности, пише "Економист".
Амерички председник Џо Бајден затражио је од Конгреса 33 милијарде долара за помоћ Украјини и другим европским савезницима, наводи се у извештају.
Међутим, остаје питање шта може да обезбеди америчка војна индустрија и како државе могу да попуне сопствене резерве?
Од 2018. године САД су продале или поклониле Украјини неколико хиљада комада оружја – противтенковских пројектила, баражне муниције, дронова, хаубица, оклопних транспортера. Значајан део залиха долазио је из складишта, јер фабрике нису у могућности да убрзано повећавају производњу.
Према Марку Канчану из Центра за стратешке и међународне студије, до половине од 34.500 противракетних система Џавелина војска је користила за обуку и тестирање. Односно, у резерви је остало 17 до 22 хиљаде. А јединице испоручене Украјини чиниле су око трећине резерви.
Истовремено, произвођач је у могућности да произведе до 2100 јединица годишње. Дакле, за попуњавање залиха биће потребно до четири године, а проширење капацитета почива на недостатку компоненти. Слични проблеми постоје и са Стингер комплексима.
Међутим, сложеност није ограничена само на Сједињене Државе. Немачка је одбила да испоручи тенкове Украјини, јер их сама СРГ нема.
Ово није први пут да Запад доживљава несташицу муниције: током интервенције у Либији 2011. године, Француска и Велика Британија остале су без високопрецизне контролисане муниције; а Сједињене Државе су потрошиле више сличног оружја него што су га произвеле током војних операција у Ираку и Сирији 2014-2018.
Поред тога, у чланку се напомиње да украјинска криза за САД има ограничене обавезе.
Међутим, америчкој индустрији недостаје капацитет да задовољи тренутну потражњу и остаје питање да ли ће Америка моћи да се носи са великим сукобом.
Западне земље увеле су санкције Русији након што су покренуле специјалну војну операцију демилитаризације и денационализације Украјине. Пре свега, мере су утицале на банкарски сектор и снабдевање високотехнолошким производима. У Европи су све гласнији позиви да се смањи зависност од руских енергената, а многи брендови су најавили повлачење из Русије.
Притисак санкцијама се већ претворио у економске проблеме за Сједињене Државе и Европу, узрокујући озбиљан раст цена горива и хране.
Кремљ је ограничења назвао економским ратом, али је приметио спремност за такав развој догађаја. Банка Русије предузима мере за стабилизацију ситуације на девизном тржишту; прорачуни за снабдевање гасом непријатељским земљама преведени су у рубље.
Поред тога, Влада је припремила план за сузбијање рестриктивних мера, који обухвата око стотину иницијатива. Износ његовог финансирања биће око трилион рубаља.
— СРБИН инфо (@srbininfo) May 7, 2022
